Šume i objekti u „sivoj“ zoni

-Iako iguman manastira Sava Ristić navodi da je nakon 63 godine ispravljena nepravda i „konačno vraćena manastirska imovina“, Nacionalni park Tara žalio se Vrhovnom sudu Srbije, zahtevajući da se precizira ko je vlasnik objekata na vraćenom zemljištu, u čiju je gradnju to republičko javno preduzeće proteklih decenija uložilo pozamašan novac.

Iguman Sava Ristić kaže da je u katastru već obavljena promena vlasništva, te da je time manastir napokon postao vlasnik davno otete imovine. S druge strane, u Nacionalnom parku Tara ističu da to preduzeće nije u sporu sa manastirom, niti osporava rešenje Agencije za restituciju, već želi da se utvrde imovinsko-pravni odnosi nad objektima tog javnog preduzeća koji se nalaze na zemljištu koje je vraćeno manastiru.

– Prilikom ročišta dali smo i pisanu saglasnost da se zemljište vrati manastiru, a obraćanjem Vrhovnom sudu želimo da znamo šta će biti sa infrastrukturom Nacionalnog parka, koja je vredna nekoliko desetina miliona dinara, a koju je ovo javno preduzeće izgradilo za četrdesetak godina. Želimo da znamo da li će vlasnik imovine i dalje biti nacionalni park ili manastir, kaže za Danas Boban Tomić, direktor Nacionalnog parka, dodavši da tu imovinu čine rasadnik, sušare za lekovito bilje i šišarke, oprema na vidikovcima, putokazi, info-table, šetne staze i kompletan parkovski mobilijar, kao i brana na jezeru Jarevac.

– Država mora da se izjasni čije je to vlasništvo, ko će ga i na koji način koristiti i održavati? Postavlja se i pitanje da li naši službenici imaju pravo prolaska kroz šumu, korišćenja šumskih staza, prilaza za izbacivanje balvana i korišćenja protivpožarnih pruga, objašnjava naš sagovornik.

Pored toga, kako dodaje, cela ta oblast je decenijama pošumljavana, pa se postavlja i pitanje vlasništva nad šumom, koja je značajan prirodni resurs, u koju je to preduzeće decenijama ulagalo, pa je ona, kako kaže, postala jedna od najkvalitetnijih Evrope.

– Kada je Nacionalni park 1963. godine preuzeo gazdovanje nad Šumskim gazdinstvom Titovo Užice, šumska masa po hektaru na donjoj gazdinskoj jedinici bila je 63, a na gornjoj 230 kubika po hektaru. Međutim, danas donje gazdinstvo poseduje 130 kubika, što je povećanje za sto odsto, a donje 320 kubika po hektaru, odnosno uvećano je za 40 odsto. To ukazuje na izuzetan bonitet šuma i njihov kvalitet, navodi Tomić, istakavši da je vrednost kompletne imovine višestruko uvećana, zahvaljujući stručnim gazdovanjem i ulaganjima.

Na primedbe da je Nacionalni park proteklih decenija koristio šumu i time ostvarivao prihode, Tomić uzvraća da je to diskutabilno, ali da je i tu računicu moguće utvrditi.

– To je lako izračunati, ali bojim se da bi ta računica pokazala da se duguje nama, kaže naš sagovornik i dodaje da je već obavljena primopredaja imovine, ali da sud još nije odlučio ko je vlasnik i na koji način će se gazdovati objektima Nacionalnog parka na vraćenom zemljištu.

Održavanje veoma skupo

– Održavanje parkovske infrastrukture je veoma skupo i košta nekoliko miliona dinara, a postavlja se i pitanje kako će sve to uticati na razvoj turizma na ovoj planini, pita se Tomić i zaključuje da bi pored toga trebalo rešiti i dilemu o tome ko će i na koji način kontrolisati seču šuma, koja je, kako podseća, prirodno bogatstvo Srbije.

Manastirska šumska služba

Prema nezvaničnim informacijama iguman manastira Rača sačekaće reakciju suda po zahtevu Nacionalnog parka, a potom će odlučiti na koji način će gazdovati vraćenom imovinom. Prema jednoj opciji, manastir će osnovati sopstvenu šumarsku službu, a druga je da će održavanje tako velike imovine poveriti nekom preduzeću.