Odnosi između Južne i Severne Koreje su počeli da se otkravljuju posle konfrontacije dveju armija koja je proteklih nedelja bila sve opasnija usled eksplozija nagaznih mina i rata rečima duž uzajamne granice koja je demilitarizovana zona (DMZ).


Severna Koreja je u utorak izrazila žaljenje zbog teškog ranjavanja dva južnokorejska vojnika, prvi put da je to učinila u pismenom sporazumu sa vlastima u Seulu, što se može smatrati i izvinjenjem. Južna Koreja je, pak, prekinula sve propagandne emisije, „osim u vanrednim okolnostima“, što je dogovoreno tokom maratonska 43 časa pregovora najviših vojnih i bezbednosnih savetnika šefova dve država preko vikenda u pregovaračkom mestu Panmudžomu u DMZ.

Severna Koreja je, takođe, povukla naredbu svojim trupama za uvođenje ratnog stanja. U ministarstvu odbrane u Seulu su izjavili da će postepeno smanjivati nivo uzbune uvedene na vrhuncu zategnutosti prošle nedelje, pošto je potrebno neko vreme da se severnokorejski vojnici povuku sa linije fronta.

Severna i Južna Koreja su, uz podršku Narodne Republike Kine na jednoj i Sjedinjenih Američkih Država i Ujedinjenih Nacija na drugoj strani, vodile između 1950. i 1953. godine najkrvaviji vojni sukob posle Drugog svetskog rata, u kome je poginulo više od tri miliona vojnika i civila. Rat je okončan primirjem koje nikada nije pretočeno u formalan mirovni sporazum, pa DMZ duž koje se nalaze stotine hiljada vojnika, predstavlja potencijalno najrazorniju „vruću tačku“ u svetu. Severna Koreja je u međuvremenu stekla nuklearno oružje, dok Južna Koreja raspolaže nekim od najsavremenijih ratnih sredstava i uživa podršku oko 40.000 američkih vojnika stacioniranih u toj zemlji.

Najnovije tenzije su počele ranije ovog meseca ranjavanjem južnokorejskih vojnika od mina postavljenih u DMZ. Južna Koreja je za to optužila Severnu Koreju, što je ova negirala. Usledilo je nadgornjavanje koje je pojačalo mogućnost ratnog sukoba na Korejskom poluostrvu i ponovo izazvalo veliku zabrinutost za stabilnost na Istoku Azije.

Naime, nekoliko dana kasnije, Seul je iz 11 blokova zvučnika počeo da emituje vesti i u svetu popularnu južnokorejsku K-muziku, čime se vratio na taktiku koju su dve strane obustavile još 2004. Onda je prošlog četvrtka javljeno da su sa severa ispaljena četiri plotuna, na šta je sa juga uzvraćeno sa 29 artiljerijskih punjenja.

Severna Koreja je demantovala da je prva otvorila vatru, proglasila je „poluratno stanje“ na liniji fronta i ultimativno zatražila od Seula da prekine propagandne misije. Narednog dana je ministarstvo spoljnih poslova Severne Koreje objavilo kako će, umesto odgovaranja kontraakcijama ili samo osvetom, vojska i narod te države svojim životima braniti postojeći politički sistem i neće trepnuti da uđu u sveopšti rat.

No strani posmatrači su uočili da je u kratkom saopštenju koje je severnokorejska novinska agencija KCNA prenela u subotu povodom početka pregovora u Panmuđomu, govorila o jugu, kao o „Republici Koreji“. To je ojačalo nade u smanjivanje napetosti pošto u Pjongjangu obično Južnu Koreju nazivaju „marionetskom državom“.

Dugotrajni znalci zbivanja na poluostrvu su ocenili kako dve Koreje nisu uistinu voljne da ponovo zarate, mada je velika zategnutost vladala dok su visoki zvaničnici sedali za pregovarači sto u DMZ. U činjenici da je severnokorejski šef države Kim Džong Un pristao da na pregovore pošalje svog glavnog vojnog savetnika Vang Pjong-soa, načelnika Opšte političke uprave Narodne Armije Koreje, posmatrači su videli nadu Pjongjanga da incidenti mogu bili okončani.

Na kraju pregovora u Panmudžomu, nadu za odnose između dve Koreje predstavlja prva tačka sporazuma, da će najskorije biti održan naredni sastanak, u Seulu ili Pjongjangu. Dve strane su se, takođe dogovorile da nastave dijalog i pregovore o različitim temama kako bi uzajamni odnosi bili unapređeni.

Pomenuti znalci međutim, primećuju kako ima mnogo razloga da tenzije na poluostrvu opet jačaju, budući da vođstva dve države ne gaje uzajamno poverenje. S obzirom na istoriju proteklih 70 godina kada su na kraju Drugog svetskog rata pobedničke sile podelile poluostrvo, nerealno bi bilo očekivati da u Pjongjangu i Seulu uskoro prevaziđu duboko ukorenjenu uzajamnu sumnjičavost. Neizvesnost će i dalje vladati na putu ka miru i stabilnosti na Korejskom poluostrvu.

„I Srbija da pomogne“

U vezi sa novonastalom situacijom, izvori iz Seula kažu kako južnokorejske vlasti očekuju pomoć drugih zemalja, pa tako i Srbije, u borbi protiv provokacija Severne Koreje koje prete da naruše mir i stabilnost na Korejskom poluostrvu. Po tim izvorima, vlada u Seulu je naglasila da je Severna Koreja u potpunosti odgovorna za novonastalu napetost. Južna Koreja takođe želi da zaustavi dalje provokacije i izražava čvrstu nameru da im se suprotstavi, naveli su ti izvori. Vlada u Seulu će, rečeno je, blisko sarađivati sa međunarodnom zajednicom kako bi bile kontrolisane provokacije Severne Koreje i uspostavila se stabilnost.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari