Sumrak Univerziteta

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. U drugoj polovini XII veka počele su se razvijati raznovrsne škole i evropski su gradovi gotovo u potpunosti zamenili manastire kao glavna središta studiranja. Pariski univerzitet sa svojom čuvenom teološkom školom postao je matica svih učilišta. Prvi kolegijum osnovan je 1180.; a već 1200. Filip Avgust oslobodio je, na primer, pripadnike univerziteta laičkog pravosuđa. Moć fakultetskih korporacija počivala na tri osnovne privilegije: na pravosudnoj autonomiji — u okviru crkve, s nekim lokalnim ograničenjima i ovlašćenjem poziva na papu, na pravu štrajka i otcepljenja, te na monopolu podele fakultetskih zvanja . Svaka privilegija dolazila je kao rezultat najrazličitijih sukoba koji su stalno plamteli između crkvenih i svetovnih vlasti. I crkva i svetovna vlast pokušavaju da pre svega preko BENEFICIJA pridobiju profesore da rade za njihovu stvar. Profesori se uspešno odupiru smatrajući da je plata koju dobijaju od svojih učenika najbolji način da ZAŠTITE SVOJ INTEGRITET NEZAVISNIH INTELEKTUALACA. Prednost ovog rešenja je očita: ona daje profesorima slobodu u odnosu na crkvu, vladara, uopšte bilo kog mecenu. „Svaki rad“, kažu profesori, „ima svoju naknadu, zanatlija pro¬daje svoje proizvode, zašto da i profesori ne prodaju svoje umne pro¬izvode?“ („kao što postoje žuljevi na rukama, tako postoje i žuljevi u mozgu“ i tsl.). Kako, znači, zakon o beneficijama nije prhvaćen, crkva, u pokušaju da ukine autonomiju univerziteta, pokušava sa novim rešenjima: sada pokušava da na univezitet PROTURI svoje verne službnike DOMINIKANCE, koji proklamuju ideju o BESPLATNOJ NASTAVI. Profesori se opet uspešno brane insistirajući na tome da je ŠKOLSKI ŽIVOT JEDAN ZANAT, te da i taj zanat ima svoje EKONOMSKE I TEHNIČKE ZAHTEVE, pa su prema tome dominikanci LAICI, te im se ne može prepustiti držanje nastave; brane se stavom o nespojivosti dvostrukog pripadanja — jednom manastirskom redu i jednoj univezitetskoj korporaciji. Siger iznosi bezbrojne argumente u kojima dokazuje da je nauka nespojiva sa dominikanskim siromaštvom i pustinjaštvom , te insistira na tome da je PODELA RADA TEMELJ UNIVERZITETSKE SPECIFIČNOSTI. Ukratko, u XIII veku vodila se ogorčna borba za autonomiju univerziteta u odnosu na crkvenu vlast; nakon krvavih obračuna koji padaju u godinu 1229, pariski fakulteti dobijaju svoju autonomiju 1231; nju je svečano priznao Luj Sveti, obnovivši i proširivši privilegije koje je univerzitetu 1200. godine bio dao Filip-Avgust. U Oksfordu, na primer, fakulteti dobijaju prve slobode 1214. godine, a sukobi između fakulteta i kralja iz 1232. i 1238. godine završavaju se 1240. kapitulacijom Henrija III. Po nalogu vladara Fridriha II, 1224. godine osnovan je prvi univerzitet u Napulju — itd. itd.

2. Slažem se sa napisanim, ali primećujem krupan nedostatak. Osnovni nedostatak. Strukturnu deformaciju. Trka za profitom i tome pripadajućem odbila bi se od univerziteta da je unutrašnji kvalitet bio na visini izazova. Pohlepa je davno ušla i u univerzitet, a onda su ga spoljšnji faktori razorili. U ovom tekstu nisam našao analizu tih unutrašnjih faktora i slabosti. A trebalo je, po mom sudu, od toga početi.