Ljubitelji fudbala u nekada velikoj Jugoslaviji pamte duele koje su sa nestrpljenjem iščekivali svakog vikenda, bilo da je na programu bio neki od derbija, ili da „manji“ klub dočekuje velikana. Fudbalsko prvenstvo koje je ugašeno 1991. (formalno trajalo još godinu dana ali bez timova iz Hrvatske) bilo je jedno od najjačih u Evropi, a pored „velike četvorke“ bilo je još nekoliko timova koji su umeli da naprave veliki rezultat, kako u šampionatu sa 18 ekipa, tako i na međunarodnoj sceni. Dve decenije kasnije Crvena zvezda, Partizan, Dinamo i Hajduk još uvek se drže visoko u drastično nekvalitetnijim ligama, dok su pojedini klubovi ispali u rang niže, ili su čak ugašeni.
Od srpskih klubova najveći sunovrat doživeo je Proleter iz Zrenjanina koji je kao petoplasirani klub poslednje celovite lige SFRJ bio jedan od osnivača prve lige SRJ. Za vreme zajedničke velike države nije igrao važnu ulogu u šampionatu, kao ni u ligi smanjene zemlje, ali je povremeno umeo da pomrsi račune velikanima. U prvoj ligi nastupao je sve do 2000. kada kreće sunovrat zrenjaninskog ponosa. Već 2002. ispada u treću srpsku ligu. Ime Proleter gasi se 2006. kada se ovaj klub zbog loše finansijske situacije udružuje sa Budućnošću iz Banatskog Dvora i nastaje FK Banat. Ništa bolje nije prošao ni Radnički iz Niša koji trenutno nastupa u Srpskoj ligi istok što je treći nivo po rangu u domaćem takmičenju. U rangu više, odnosno Prvoj ligi Srbije, jeste Zemun koji je u SFRJ bio uvek pri sredini tabele, a sada se u drugom po snazi srpskom takmičenju bori za opstanak.
Sa druge strane, Vojvodina je konstantna u najjačem srpskom fudbalskom takmičenju, a uz još nekoliko timova bori se za treće mesto, pa i da se umetne na drugo, između jedina dva kluba, članova „velike četvorke“ SFRJ, Crvene zvezda i Partizana. FK Rad je nakon kriznog perioda uspeo da se povrati u Superligu Srbije, gde igra značajnu ulogu.
Marko Marković, dugogodišnji sportski novinar čiji su prenosi stizali iz svih krajeva Jugoslavije, smatra da je loš kvalitet fudbala glavni uzročnik sunovrata pojedinačnih liga, a samim tim i klubova.
– Srpska liga svela se na Partizan i Crvenu zvezdu, hrvatska na Dinamo i Hajduk, a bosanska na Sarajevo, Borac i Želju. Oni nemaju konkurenciju i jake mečeve pa opada i njihov kvalitet, što se najbolje vidi kada izađu na evropsku scenu. Nedostatak konkurencije i jakih mečeva dodatno urušava snagu takmičenja i doprinosi propasti. To je za sobom povuklo odlazak sponzora i finansijske probleme za nekada velike klubove. Niko neće da gleda, a samim tim i da sponzoriše, Vardar i Ljubljanu u preslabim ligama pa su ta dva kluba prva potonula. Isto očekuje i ostale ukoliko se nešto ubrzo ne preduzme – priča Marković.
On smatra da bi jedino rešenje problema moglo biti ujedinjenje liga i stvaranje takmičenja poput onog do 1990. jer bi kroz jaku konkurenciju došli kvalitet, publika i novac. Velika četvorka bi imala desetak baš jakih utakmica, ali bi manji klubovi podizali svoj nivo dobrim igračima i povećavali fudbalsku bazu.
– I u Jugoslaviji se znalo ko su favoriti, ali nisu bili sigurni ni protiv „manjih“ klubova. Mogli su Sloboda, Čelik i Radnički da iznenade svakoga pa su ljudi dolazili da gledaju te mečeve, a ne samo derbije. Zato smo mogli da se podičimo jednom od najjačih liga u Evropi, ali i da naši klubovi izađu na megdan timovima iz Italije, Engleske i Španije. Ako bismo vratili ligu kao pre dve decenije vratili bi se i kvalitet, gledanost i sponzori – napominje Marković.
Na ivici ponora je i jedini veliki klub u Makedoniji Vardar. Sedmostruki šampion svoje zemlje i učesnik velike lige SFRJ na polusezoni je pretposlednji na tabeli sa malim izgledima da se spasi ispadanja iz lige. Pored toga, klub je u velikim finansijskim problemima, duguje savezu i igračima, a pripreme za nastavak sezone obavlja u opštini Karpoš a ne na svom stadionu „Filip drugi“.
Kada su u pitanju klubovi iz Hrvatske, druga dva člana „velike četvorke“ Dinamo i Hajduk dve decenije se smenjuju na vrhu tabele. Ipak, i pored dobrih rezultata Dinamo je zapao u probleme i to oko imena kluba. Naime, prema pisanju hrvatskih medija klub bi se mogao zvati Građanski nogometni klub Dinamo, što bi bio spoj sadašnjeg imena i naziva pod kojim je klub izgradio bogatu istoriju. Ako se to dogodi, bilo bi to četvrto menjanje imena, a pored Građanskog i dva puta Dinamo klub je za vreme Franje Tuđmana nosio ime Kroacija. Sa druge strane, kao i u doba Jugoslavije Osijek i Rijeka igraju epizodne uloge u najjačem takmičenju, ali bez ispadanja u niži rang takmičenja.
Marijan Jantoljak, bivši golman Rijeke koja je trenutno na sredini tabele hrvatskog šampionata, ali nikada nije napuštala elitu, navodi da su sada lige spale na samo nekoliko jakih klubova, za razliku od vremena kada se kvalitetan fudbal igrao širom SFRJ.
– Kada smo odlazili u Niš ili Skoplje tresle su nam se gaće, a vidite gde su sada ti velikani. Rijeka je uvek bila u vrhu hrvatskog fudbala, ali sve se nekako svede na Dinamo i Hajduk. Vidim da je tako i kod vas i teško da se nešto može promeniti. I u moje vreme je bilo dobrih igrača i u Jugoslaviji i inostranstvu, a sada je svet daleko odmakao od nas – zaključuje Jantoljak.
Prema njegovim rečima, zajednička liga bivših zemalja SFRJ nije moguća pre svega zbog bezbednosti. On ističe i nemogućnost organizovanja utakmica na visokom nivou, bez obzira što bi to donelo puno igračima i fudbalu koji su uvek biti stubovi mira.
Članovi nekada zajedničke fudbalske lige koji dolaze iz Bosne i Hercegovine mahom se sada nalaze na vodećim pozicijama u prvenstvu, ali su i oni doživljavali velike oscilacije. Koševo nije puno kao u pesmi Zabranjenog pušenja, a na zdanju koje zvanično nosi ime po legendi iz istoimene pesme Asimu Ferhatoviću – Haseu domaćin je trenutno trećeplasirano Sarajevo. Borac je na čelu tabele, Željezničar je drugi, Sloboda iz Tuzle je na sredini tabele, dok jedino Veležu preti ispadanje iz najjače lige BiH. Tu su i nova imena poput trebinjskog Leotara koji se ozbiljno umešao u borbu za pehare poslednjih godina.
Direktor FK Borac iz Banjaluke Radmilo Šipovac ističe da je taj klub tek u poslednjih godinu i po uspeo da se vrati u vrh domaćeg prvenstva, ali da je to daleko od ranga i kvaliteta koji je bio pre dve decenije. On naglašava da je glavni problem sa kojim se klub suočava izmirivanje dugovanja koje se nagomilalo u godinama posle rata, odnosno mala posećenost utakmica.
– Imali smo iste probleme kao Vardar i Olimpija, ali smo mi za razliku od velikana Makedonije i Slovenije, uspeli da se spasimo i dođemo ponovo u vrh elitnog takmičenja u BiH. Igrali smo i mi drugu ligu, borili se za svaki bod, a uz to vraćali dugovanja za neplaćenu struju. Ista su imena u našem fudbalu kao i u SFRJ, tu su Borac, Željezničar i Sarajevo, Čelik i Velež imaju i dalje velike probleme, ali sve zajedno nije ni bleda senka onih klubova i takmičenja od pre 20 godina – priča Šipovac.
Poput Marka Markovića, direktor Borca smatra da je jedini spas regionalizacija po uzoru na košarku. On dodaje da mnogi sumnjaju da bi ti mečevi bili bezbedni, ali i uverava da bi, ako se svi potrude, bilo moguće da srpski i hrvatski klubovi gostuju u BiH, kao i da publika gleda Dinamo i Hajduk u Beogradu, odnosno Crvenu zvezdu i Partizan u Zagrebu i Splitu.
U Crnoj Gori Budućnost iz Podgorice konstantno je u vrhu šampionata, ali trofeji izostaju kao i do pre dve decenije. Sa druge strane, kao i u SFRJ tako se i sada Sutjeska iz Nikšića bori za opstanak.
Ljubljanska Olimpija doživela je istu sudbinu kao zrenjaninski Proleter u Srbiji. Nakon raspada SFRJ klub je bio dominantan u domaćem šampionatu nekoliko godina a onda su počeli finansijski problemi. Sve je kulminiralo 2005. kada je klub sa tradicijom starom skoro vek ugašen, a pojavio se klub pod imenom Bežigrad koji formalno nasleđuje Olimpiju, pa se u nekim spisima čak i pojavljuje pod tim čuvenim imenom.
Jantoljak: Problem odliv mladih igrača
Nekadašnji golman Rijeke, a sada trener u tom hrvatskom klubu, Marijan Jantoljak smatra da su lige pojedinačnih zemalja na vidno lošijem nivou nego nekada, a kao glavni problem vidi prerani odlazak mladih igrača u inostranstvo. „Nekada igrači nisu napuštali domaću ligu do 28. godine, a sada odlaze kao deca. Sve lige bivše zemlje prerano ostaju bez najboljih igrača, pa je glavni zadatak da to sprečimo“, ističe Jantoljak.
Radnički Niš: Druga liga realnost
– Ulazak Radničkog iz Srpske lige istok u Prvu ligu Srbije, koja je faktički druga liga po rangu, je neka realnost i krajnji domet kluba. Zbog nedostatka novca i teških uslova rada oslonili smo se isključivo samo na svoju školu što nam otvara vrata višeg ranga. To je i naša realnost u ovakvom stanju sporta i društva, jer gore biti ne može, jedino da se klub ugasi. Nadamo se da do toga neće doći, da će se situacija popraviti, stadion obnoviti a Radnički makar malo napredovati – kaže Steva Andrejević, sekretar u stručnom štabu Radničkog iz Niša.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
