Bilo je mnogo mrtvih, mnogo mozgova je bilo prosuto

U julu 1992. godine, uhvaćen je sa ocem kada su sa grupom od stotinak muškaraca pokušavali da pobegnu od „čišćenja sela u opštini Prijedor“. Nermin je o tom zločinu svedočio pred Haškim tribunalom krajem juna 2002. godine u predmetu „Prijedor“.

Nakon što su zarobljeni, prebačeni su na fudbalsko igralište u LJubiji gde su postrojeni uza zid. Na pitanje tužioca šta se dešavalo kada su zarobljeni, Nermin odgovara: „Nas mlate redom, kako koga vide odreda i tuče. Baš sam krajičkom oka gledao do mene kako jednog ubijaju sa, bile su tu i puške… Možda su i pajsere imali, jer kasnije kada sam nosio tog čoveka nije imao glave nikako. Tukli su ga… Čulo se kako umire, psuje im mater… Stvarno heroj, ne znam ko je bio.“

Upitan da li je tu bio zarobljenik koji je tražio da ga izdvoje iz te grupe, Nermin kaže da jeste, te da je rekao da mu je majka Srpkinja. „Stvarno su ga odvojili u drugu stranu… Živ je, sad je ovde neđe u inostranstvu“, rekao je svedok, dodajući da su ih tukli nekoliko sati, da se bilo već bilo smrklo, da je bilo mnogo mrtvih, i da je „mnogo mozgova bilo prosuto“.

Nermin je dobio udarac u leđa, prebili su ga, slomili nos, ali ga nisu ubili. Sa još nekolicinom odredili su ga da nosi mrtve u autobus.

Kada ste utovarili tela u autobus, pitao ga je tužilac, možete li nam dati procenu koliko je tela bilo ukrcano u autobus?

„Ja kada sam unosio drugog mrtvog, visilo mu je oko. Bila mu je izbušena glava, verovatno bajonetom… Tad sam sjeo na zadnja sedišta, pa sam, iako je toliki strah, video sam hrpu… Do metar visine, možda malo manje, možda malo više. Uglavnom, strane su popunjene mrtvacima, sad koliko ih je bilo, 15-20, ne znam, nisam broj’o“.

Tužilac: „Kada je reč o ta dva leša koje ste preneli, da li mislite da ste mogli da prepoznate neke od tih leševa?

„Ja sam ovog prvog znao, ali mu nisam znao ime. Ovaj drugi što nije imao glave mislio sam da je moj otac… Kada je bila izvršena ekshumacija kod mog oca je bilo pola glave, ali ja ne znam, možda je i neko drugi bio, neke stvari se poklapaju, ne mogu biti siguran da je to bio moj otac tada. Uglavnom, kasnije ću ga naći kada je bila identifikacija“.

Preuzeto sa recom.link