Blokada suđenja za ratne zločine počinjene na Kosovu

U tom periodu Fond za humanitarno pravo (FHP) je podneo devet krivičnih prijava i to za zločine u Peći, Maloj Kruši, Savinim vodama, Vučitrnu, Godenu, Kraljanima, Landovici, Pokleku i Rezali. Do danas nije pokrenuta nijedna istraga protiv prijavljenih.

Na urgencije FHP-a povodom podnetih prijava za zločine na Kosovu, TRZ je odgovaralo da je faktički onemogućeno u vođenju istraga. Naime, Misija EULEX-a, preko koje se u prošlosti odvijala saradnja, od maja 2014. godine nema mandat da započinje nove istrage, već je takva nadležnost preneta na lokalne tužioce. TRZ je ukazalo da je stav Ministarstva pravde Kosova takav da Republika Srbija nema teritorijalnu nadležnost da istražuje dela za koja se pretpostavlja da su se dogodila na teritoriji Kosova.

Upravo je to bio argument TRZ u vezi sa krivičnom prijavom koju je FHP podneo protiv bivšeg komandanta 549. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije Božidara Delića za ratni zločin počinjen u selu Landovica (opština Prizren) 26. i 27. marta 1999. godine kada je ubijeno 18 civila. FHP je prvo podneo pritužbu na rad u kojoj je ukazao da TRZ nije preduzelo sve raspoložive mere kako bi sprovelo adekvatnu i delotvornu istragu, između ostalog jer nije uspostavilo saradnju sa lokalnim tužiocima na koje je preneta nadležnost koju je ranije imao EULEX i na drugi način osiguralo sprovođenje istrage. Odlukom rukovodioca u TRZ pritužba FHP je odbijena u celini uz obrazloženje da je saradnja sa lokalnim tužilaštvom na Kosovu nemoguća jer Srbija ne priznaje Kosovo i njene institucije.

FHP je zato u januaru 2016. podneo ustavnu žalbu navodeći da TRZ nije sprovelo adekvatnu i delotvornu istragu u predmetu Landovica. FHP je ukazao da Republika Srbija sa jedne strane ima pravo da donese odluku da ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu. Međutim takva politička odluka nije od uticaja na pravnu obavezu Srbije da procesuira osobe odgovorne za ratne zločine koji su u njenoj nadležnosti. Konkretno, Republika Srbija i TRZ kao njen organ su u obavezi da pronađu adekvatan način na koji će sprovesti istražne radnje u ovom predmetu.

Praksa Evropskog suda za ljudska prava, ali i Ustavnog suda u vezi sa slučajevima povrede prava na život nalaže državi da sprovede delotvornu istragu. Ta obaveza je obaveza sredstava, a ne cilja, što znači da država mora preduzeti sve razumne mere koje su joj na raspolaganju kako bi procesuirala odgovorne.

Utisak je da Republika Srbija i njeni pravosudni organi ovu političku prepreku tretiraju kao zgodan izgovor za neprocesuiranje, pre svega, pripadnika vojske i policije, što ionako nerado i retko čine.
Pitanje vakuuma nastalog postepenim povlačenjem Misije EULEX-a sa Kosova bi se moralo prioritetno rešavati u okviru Briselskih pregovora između Srbije i Kosova. Takvu inicijativu bi trebalo da pokrene Srbija, kao država koja ima međunarodnopravnu obavezu, ali valjda i interes, da kazni osobe odgovorne za najteža krivična dela.