Brisel „opomenuo“ Beograd

Žrtve su 45 vojnika OVK ubijenih u sukobu sa srpskim snagama koji su preko noći preobučeni u civilna odela. Od ove konstrukcije se zatim pravi „lažni povod“ za sazivanje konferencije u Rambujeu, kao i nešto kasnije, kada je Srbija odbila da potpiše mirovni sporazum, za „delegitimiranje“ i „kriminalizaciju“ „nepravednog“ NATO bombardovanja. Ovaj narativ zamene teza korišćen je ranije u Bosni za zločine nad civilima u opkoljenom Sarajevu. Reč je o masakru u Ulici Vase Miškina i tržnici Merkale. Naime, srpska propaganda tvrdila je da su Bošnjaci sami sebe granatirali – komentariše za Danas pisac i filozof Škeljzen Malići način na koji se srpske vlasti godinama odnose prema zločinu u Račku, koji je bio okidač za NATO intervenciju, 1999. godine.

Ratni zločin u selu Račak jeste bio povod za Rambuje i kasnije za NATO intervenciju, dodaje sagovornik našeg lista, navodeći da to nije bio slučaj sam po sebi, već zato što se radilo o ponovljenom zločinu nakon što je Srbija oktobra 1998. prihvatila dolazak posmatračke misije OEBS (2000 predstavnika) i nakon zločina kod Gornjeg Obrinja (26. 9. 1998.) gde su srpske snage masakrirale 27 civila (decu, žene, starce).

– Civili su zapravo na Kosovu masakrirani serijski u okviru kampanje „spržene zemlje“ (spaljena naselja, proterivanje i streljanje stanovništva). Centri za istraživanje ratnih zločina dokumentirali su poimenično ukupno 13.535 žrtava rata na Kosovu, od toga su 10.812 Albanci, 2.197 Srbi, 526 ostali, uglavnom civili. U periodu mart 1998 – maj 1999, bilo je oko 100 masakra nad civilima. Samo neki od njih procesuirani su u Srbiji, traljavo, jer su počinioci kažnjeni blago ili su bili oslobođeni. Za većinu zločina i kada su počinioci bili poznati, na primer, ubice profesora Fehmi Aganija, nije pokrenut postupak. Niko nije pozvan na odgovornost ni za masovne transporte i grobnice albanskih civila. Najdrastičniji slučaj je 705 leševa zakopanih u Batajnici na poligonu srpske policije – ističe Škeljzen Malići za Danas.

Dodaje da postoji ogromna dokumentacija o ratnim zločinima Srbije na Kosovu. „Zašto se i danas osporavaju Račak i drugi zločini? Odgovor je jasan, zato što Srbija nije izašla iz ’90 godina, na vlasti su i dalje one snage i pojedinci koji su suodgovorni za ratove i zločine“, zaključuje Škeljzen Malići za Danas.

Evropska unija je na godišnjicu zločina u Račku saopštila da su zlodela počinjena u Račku u januaru 1999. godine „dobro dokumentovana“. Izjava je objavljena na dan 21. godišnjice masakra u Račku, u kome su srpske snage ubile 45 kosovskih Albanaca.

„Odbijanje i revizija (masakra) su u suprotnosti s vrednostima EU i suprotni projektu zapadnog Balkana o integraciji u EU“, rekao je jedan od portparola EU u pisanoj izjavi. Podsetimo, u decembru prošle godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučic – izjavio je da je zločin u Račku „izmišljen“.

Evropska unija rekla je tada da bi sve vlade u regionu trebalo da rade na proceni prošlosti časno i istinito, radi poštovanja žrtava.

„Na sudovima je da utvrde da li određene izjave predstavljaju krivična dela. Rečenica mora biti proporcionalna i svi elementi slučaja moraju se uzeti u obzir“, rekao je portparol EU i dodao da je regionu potrebno pomirenje, stabilnost i normalizacija odnosa.

U utorak, dan pre godišnjice zločina u Račku, ambasadori Francuske, Nemačke, Italije, Velike Britanije i SAD – zemalja Kvinte – su u zajedničkoj izjavi podsetili na masakr u Račku. Oni su rekli da je masakr na kraju doveo do intervencije NATO-a u bivšoj SRJ i okončanja humanitarne katastrofe na Kosovu.

– Poruka EU u vezi slučaja Račak je svakako pozitivna budući da je jasna i odnosi se na činjenice i žrtve. Toga do sada nije bilo. Međutim, ćutanje državnih organa je i dalje glasno i neprihvatljivo. Državni organi ne smeju slati nikakve dvosmislene poruke u vezi sudski utvrđenih činjenica, a u u Srbiji je to još i gore – tabloidi bliski vlastima otvoreno negiraju utvrđene činjenice – istakao je u izjavi za naš list Goran Miletić, direktor za Evropu organizacije Civil Rights Defenders.