Ciljevi Strategije nisu ispunjeni za sad 1Foto: Medija centar

Broj  predmeta koji se trenutno nalazi u fazi predistrage je 2557, dok je od juna do decembra 2019. godine podignuto  samo dve optužnice, od kojih je jedna preuzeta od Tužilaštva Bosne i Hercegovine.

To je jedan od zaključaka koji je juče javnosti saopštila Višnja Šijačić, pravna analitičarka Fonda za humanitarno pravo, prilikom predstavljanja petog po redu izveštaj FHP-a o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina.

U tom periodu, dodala je Šijačić, održano je 43 dana suđenja, dok su u 13 slučajeva glavni pretresi odloženi. Prema njenim rečima, u proseku se pretresi u okviru pojedinačnih prvostepenih postupaka o zakazuju jednom mesečno.

Ukazujući na izrazitu neefikasnost prilikom procesuiranja ratnih zločina pred domaćim sudovima, Ivana Žanić, izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo je istakla i problem potpunog izostanka psihološke pomoći za svedoke, što je jedna od ključnih stvari u ovakvim procesima. Ivana Žanić je u kontekstu ocene o ispunjenosti Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina istakla da cilj zbog koga je doneta Nacionalna strategija, a to je efikasnije procesuiranje ratnih zločina, za sada nije ispunjen.

Višnja Šijačićje naglasila i probleme sa kojima se suočava Fond za humanitarno pravo prilikom pripreme izveštaja o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina, navodeći kašnjenja u objavljivanju zvaničnih izveštaja o sprovođenju Nacionalne strategije, ali i restriktivno tumačenje obaveza dostavljanja traženih informacija na osnovu Zahteva za pristup informacijama od javnog značaja.

Govoreći o dostupnosti informacija o suđenjima za ratne zločine istakla je da u prethodnih 16 godina, koliko traje rad Tužilaštva i suda za ratne zločine, nijedna kamera nije dobila dozvolu da snimi i javnosti emituje suđenje.

Prema rečima Safete Biševac, urednice i novinarke lista Danas, kao i dodatka – Suočavanje, rezultati istraživanja istraživačko-izdavačkog centra Demostat koji je za naš dnevni list rađen pre dve godine o tome koliko su građani informisani o ratnim zločinima su poražavajući. Ovo istraživanje je pokazalo da građani Srbije nisu informisani o ratnim zločinima devedesetih čak i kada su u pitanju zločini počinjeni nad Srbima.

Tako je na pitanje – Da li znate neki zločin počinjen nad Srbima u ratovima devedesetih-natpolovična većina od 52 odsto odgovorila da ne zna. Procenat neobaveštenih raste kada je reč o zločinima počinjenim nad pripadnicima drugih naroda, tako za opsadu Sarajeva, na primer, nije čulo 71 odsto ispitanika.

Ukazujući na katastrofalnu ulogu ovdašnjih medija u takvoj krivoj slici javnog mnjenja, urednica lista Danas je navela da obični ljudi, građani ove države, ne žele da misle o tragičnim devedesetim godinama, a da im mediji tako nešto i upriličavaju. „Tu „sreću“ kvari list Danas“, istakla je Biševac.

Prilikom predstavljanja Predloga praktične politike: Procesuiranje zločina seksualnog nasilja tokom oružanih sukoba pred sudovima u Republici Srbiji, u kome je analiziran nacionalni okvir procesuiranja ovih zločina sa preporukama za njegovo unapređenje, na jučerašnjoj konferenciji je istaknuto, između ostalog, da je Tužilaštvo za ratne zločine, u proteklih 16 godina rada, podiglo svega 10 optužnica za seksualno nasilje počinjeno tokom oružanih sukoba. U tim procesima, samo šest žrtava je doživelo zadovoljenje pravde. Zaštita žrtava i svedoka i u ovim slučajevima se ispostavlja kao osnovni problem pred domaćim zakonodavstvom i sudovima.

O procesuiranju zločina seksualnog nasilja tokom rata u BiH govorila je Lamija Tiro, TRIAL International. Prema njenim rečima, žrtve se i u BiH suočavaju sa brojnim problemima, mnogi su izgubili veru u pravosuđe, a poseban problem je nadoknada štete. „U jednom slučaju žrtva silovanja dobila je nadoknadu nematerijalne štete zato što je tužiteljka u tom slučaju stavila pod nadzor imovinu optuženog“, rekla je Tiro.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari