Ciljevi Strategije nisu ispunjeni za sad

To je jedan od zaključaka koji je juče javnosti saopštila Višnja Šijačić, pravna analitičarka Fonda za humanitarno pravo, prilikom predstavljanja petog po redu izveštaj FHP-a o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina.

U tom periodu, dodala je Šijačić, održano je 43 dana suđenja, dok su u 13 slučajeva glavni pretresi odloženi. Prema njenim rečima, u proseku se pretresi u okviru pojedinačnih prvostepenih postupaka o zakazuju jednom mesečno.

Ukazujući na izrazitu neefikasnost prilikom procesuiranja ratnih zločina pred domaćim sudovima, Ivana Žanić, izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo je istakla i problem potpunog izostanka psihološke pomoći za svedoke, što je jedna od ključnih stvari u ovakvim procesima. Ivana Žanić je u kontekstu ocene o ispunjenosti Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina istakla da cilj zbog koga je doneta Nacionalna strategija, a to je efikasnije procesuiranje ratnih zločina, za sada nije ispunjen.

Višnja Šijačićje naglasila i probleme sa kojima se suočava Fond za humanitarno pravo prilikom pripreme izveštaja o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina, navodeći kašnjenja u objavljivanju zvaničnih izveštaja o sprovođenju Nacionalne strategije, ali i restriktivno tumačenje obaveza dostavljanja traženih informacija na osnovu Zahteva za pristup informacijama od javnog značaja.

Govoreći o dostupnosti informacija o suđenjima za ratne zločine istakla je da u prethodnih 16 godina, koliko traje rad Tužilaštva i suda za ratne zločine, nijedna kamera nije dobila dozvolu da snimi i javnosti emituje suđenje.

Prema rečima Safete Biševac, urednice i novinarke lista Danas, kao i dodatka – Suočavanje, rezultati istraživanja istraživačko-izdavačkog centra Demostat koji je za naš dnevni list rađen pre dve godine o tome koliko su građani informisani o ratnim zločinima su poražavajući. Ovo istraživanje je pokazalo da građani Srbije nisu informisani o ratnim zločinima devedesetih čak i kada su u pitanju zločini počinjeni nad Srbima.

Tako je na pitanje – Da li znate neki zločin počinjen nad Srbima u ratovima devedesetih-natpolovična većina od 52 odsto odgovorila da ne zna. Procenat neobaveštenih raste kada je reč o zločinima počinjenim nad pripadnicima drugih naroda, tako za opsadu Sarajeva, na primer, nije čulo 71 odsto ispitanika.

Ukazujući na katastrofalnu ulogu ovdašnjih medija u takvoj krivoj slici javnog mnjenja, urednica lista Danas je navela da obični ljudi, građani ove države, ne žele da misle o tragičnim devedesetim godinama, a da im mediji tako nešto i upriličavaju. „Tu „sreću“ kvari list Danas“, istakla je Biševac.

Prilikom predstavljanja Predloga praktične politike: Procesuiranje zločina seksualnog nasilja tokom oružanih sukoba pred sudovima u Republici Srbiji, u kome je analiziran nacionalni okvir procesuiranja ovih zločina sa preporukama za njegovo unapređenje, na jučerašnjoj konferenciji je istaknuto, između ostalog, da je Tužilaštvo za ratne zločine, u proteklih 16 godina rada, podiglo svega 10 optužnica za seksualno nasilje počinjeno tokom oružanih sukoba. U tim procesima, samo šest žrtava je doživelo zadovoljenje pravde. Zaštita žrtava i svedoka i u ovim slučajevima se ispostavlja kao osnovni problem pred domaćim zakonodavstvom i sudovima.

O procesuiranju zločina seksualnog nasilja tokom rata u BiH govorila je Lamija Tiro, TRIAL International. Prema njenim rečima, žrtve se i u BiH suočavaju sa brojnim problemima, mnogi su izgubili veru u pravosuđe, a poseban problem je nadoknada štete. „U jednom slučaju žrtva silovanja dobila je nadoknadu nematerijalne štete zato što je tužiteljka u tom slučaju stavila pod nadzor imovinu optuženog“, rekla je Tiro.