Crni septembar za žrtve srpskih snaga

Po istom, ratno zločinačkom obrascu, srpske snage bezbednosti upale su u ta sela, izbacile ljude iz kuća, razdvojile muškarce, žene, decu i starije, rekavši im da mogu slobodno da idu u Albaniju. Potom bi streljali muškarce, spalili njihova tela ili odvezli u grobnice širom Srbije.

U selu Ošljane je od 22. do 24. septembra 1998. ubijeno devet civila, u Dubovcu su 23. i 24. septembra, iste godine, ubijena 14 albanskih civila, dok je u Gornjem Obrinju, od 25. do 27. septembra ubijeno 28 albanskih civila. Za ove zločine niko nije odgovarao, a do činjenica o njima došao je Fond za humanitarno pravo, objavivši ih pre šest godina, odnosno 2013. Ove ratne zločine, prema istraživanju FHP, počinila je 125. motorizovana brigada Vojske Jugoslavije, na čijem čelu je bio general-major Dragan Živanović, protiv kojeg je, zbog zločina na Kosovu, u periodu od septembra 1998. do maja 1999. godine, podneta krivična prijava.

Istraga protiv Živanovića, koji se branio sa slobode, pokrenuta je 2014. kada je na čelu Tužilaštva za ratne zločine bio Vladimir Vukčević. To je bio prvi postupak koje je ovo Tužilaštvo pokrenulo protiv nekog generala iz Srbije. Tužilaštvo za ratne zločine je marta 2017. odlučilo da odustane od krivičnog gonjenja generala Živanovića.

Ukazom predsednika Savezne Republike Jugoslavije, Vojislava Koštunice, u aprilu 2002. Dragan Živanović je u skladu sa novoutvrđenom unutrašnjom organizacijom VJ postavljen za načelnika Štaba Beogradskog korpusa VJ. Živanović je, međutim, penzionisan 31. marta 2006. sa činom general-majora. Nedavno je bio jedan od govornika u Domu Vojske, na promociji knjiga kontroverznog izdavačkog poduhvata Medija centra „Odbrana“ – edicije „Ratnik“, gde je zajedno sa u Hagu osuđenim ratnim zločincem Veselinom Šljivančaninom promovisao svoju vojnu karijeru. Aktuelna vlast ga tretira kao heroja dajući mu neretko ulogu dodelitelja ordena časti i ostalih znamenja drugim vojnicima.

Ratni zločini u tri navedena kosovska sela – Ošljane, Dubovac i Gornje Obrinje – čija se godišnjica obeležava krajem ovog meseca, paradigma su velikosrpskog projekta iskorenjivanja Albanaca. Ako je uopšte moguće na bilo koji način izdvojiti zločin koji se odlikuje posebnom brutalnošću i surovošću, bio je to onaj na području naselja Gornje Obrinje, opština Glogovac, gde je ubijeno četrnaest civila, uglavnom iz porodice Deliu, od kojih je najstariji bio Fazli Deliu, rođen 1908 i najmlađa Antigona Deliu, rođena 1984. godine Oni su ili upucani ili izbodeni do smrti, a zatim su njihova tela osakaćena. Njujork tajms, Guardian, Reuters, Time i Daili Telegraph pisali su o ovom zločinu koji su takođe dokumentovali Human Rights Watch i OEBS. Unutrašnja istraga i svedočenja Haškog tribunala govore da su zločin počinile policijske jedinice koje su, uz podršku brigade, zauzele selo Gornje Obrinje. Zločini poput onih u gradu Srbica, sela Dubovac, Ošljane (opština Vučitrn), Starodvorane (Istok) i odnos vojnika prema malim grupama civila obeleženi su užasnom nečovečnošću. Zabeležena su ubistva trudnica, ista kao ubistva očeva pred očima njihove dece, kao i pljačke i zapaljene kuće.

„Šta su radili čuo sam u Tužilaštvu“

General Živanović retko govori za medije, ali je ove godine u razgovoru za Novosti, kao „komandant odbrane Košara“, pomenuo i zločine koji mu se stavljaju na teret. Krivicu je, očekivano, odbacio. „Naime, 9. odnosno 10. aprila 1999. godine, kada je počeo napad na Košare, meni je potčinjena neka jedinica teritorijalaca u Metohiji, koja je zaista u dva navrata docnije počinila neke zločine nad civilima. Niti sam znao tu jedinicu, niti sam je tražio. Šta su radili čuo sam, praktično, tek kada su me pozvali u Tužilaštvo“, rekao je general Živanović za Novosti. S. Č.