Danas presuda Milanku Deviću

Milanko Dević tereti se po optužnici da je kao pripadnik Vojske Republike Srpske, u drugoj polovini jula 1992. zajedno sa Šobot Bogdanom iz Pištanice i još jednim NN pripadnikom VRS došli do kuće Šljivar Ismeta, u naselju Donja Sanica, zaselak Šljivari, Opština Ključ, izveli ga na silu, odveli do mesta zvanog „Božin mlin“ gde su ga ubili, a njegovo telo potom bacili u reku Sanicu. U februaru prošle godine Kantonalni sud u Bihaću prvostepenom presudom osudio je na osam godina zatvora Šobotu zbog ubistva Ismeta Šljivara, da bi mu u februaru ove godine, Vrhovni sud BiH smanjio kaznu na šest godina zatvora. Tužilaštvo za ratne zločine Srbije traži devet godina zatvora za Devića.

„Ovo je jedan od postupaka koji treba da pošalje poruku o sprečavanju nekažnjivosti za ratne zločine, ali i pokaže žrtvama i njihovim porodicama da nikada neće biti zaboravljene“, rekao je zamenik tužioca Bruno Vekarić tokom iznošenja završnih reči.

U Specijalnom sudu danas bi trebalo da se nastavi suđenje za masakr nad Bošnjacima u Kravici kod Srebrenice iz 1995. godine. Optuženi su bivši pripadnici Specijalne brigade MUP-a Republike Srpske – Nedeljko Milidragović, Aleksa Golijanin, Milivoje Batinica, Dragomir Parović, Aleksandar Dačević, Boro Miletić, Jovan Petrović i Vidoslav Vasić. Kako se navodi u optužnici, oni su zajedno s nepoznatim pripadnicima Specijalne brigade Republike Srpske, u halama zemljoradničke zadruge i oko njih, u mestu Kravica u julu 1995. učestvovali u ubistvu 1.303 bošnjačka civila tokom genocida u Srebrenici.

U četvrtak, 15. novembra, zakazani su glavni pretresi u predmetima protiv Dragana Bajića i drugih i Milana Devičića i drugih – predmet „Lovas“. Bajić se tereti da je 10. oktobra 1992. godine, u mestu Kamičak, opština Ključ, zajedno sa Pauković Markom, u vojnim uniformama, naoružani automatskim puškama, ubili nekoliko bošnjačkih civila, dok se Devičić i drugi terete za ubistva i zločine protiv hrvatskih civila u selu Lovas u Hrvatskoj.

U petak, 16. novembra, održaće se suđenje Ranki Tomić, koja se po optužnici tereti da je u julu 1992. u mestu Radić (Bosanska Krupa BiH), kao starešina „Fronta žena Petrovac“ pri Petrovačkoj brigadi VRS mučila, nečovečno postupala, nanosila velike patnje i povređivala telesni integritet, te učestvovala u ubistvu ratne zarobljenice, bolničarke V korpusa Armije BiH.

Naser Orić: Tvrdim da nisam kriv

Sarajevo // Odbrana nekadašnjeg komandanta jedinica Armije BiH u Srebrenici Nasera Orića zatražila je donošenje oslobađajuće presude, ističući da Državno tužilaštvo nije dokazalo njegovu krivicu. Iznoseći završnu reč na obnovljenom suđenju, advokatica Lejla Čović zatražila je da Apelaciono veće oslobodi Orića za sve tri tačke optužnice i plaćanja troškova postupka. „Tvrdim da nisam kriv. Kompletan postupak je zasnovan na iskazu lažnog svjedoka O-1. Kao što pisac neki reče: ‘Vaša sablja, moja glava'“, kazao je Orić, preneo detektor.ba. Orića Tužilaštvo tereti za sva tri ubistva, dok se učestvovanje u ubistvima Miloševića i Savića na teret stavlja i Sabahudinu Muhiću. Orića, bivšeg komandanta Armije BiH u Srebrenici, i Muhića, pripadnika ovih snaga, Sud BiH je prošle godine oslobodio optužbi da su 1992. u mestima Zalazje, Lolići i Kunjerac ubili tri zarobljenika srpske nacionalnosti. Odbrana Muhića završnu reč izneće 16. novembra, podseća dtektor.ba.

Sastanak bivših boraca OVPBM

Predsednik Demokratske unije Albanaca (DUI) Ali Ahmeti, koji je bio politički vođa Oslobodilačke narodne armije (ONA), a sada deo vladajuće koalicije u Makedoniji, sastao se u nedelju u Prištini sa nekoliko bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe (OVPMB) iz Preševa, javili su lokalni mediji na albanskom, preneo FoNet. Sastanku su, prema albanskim izvorima, prisustvovali Fatmir Arifij, bivši komandant operativne zone Preševa u OVPMB i Mustafa Šaćiri zvanim Špetim, za koga se kaže da je bio komandant 113 brigade OVPMB. Kako javljaju mediji na albanskom, a prenosi FoNet, oni su razgovarali o aktuelnoj političkoj situaciji u Preševskoj dolini, posebno o mogućnosti promene granica. Na tom sastanku su se saglasili da se „prava Albanaca Preševske doline moraju uvažavati po principu reciprociteta“.