EU ima niska očekivanja od nas

Ovako je istoričar Milivoj Bešlin, nedavno opisao aktuelnu situaciju u regionu, u kontekstu mogućih novih ratova. Naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu i predavač na Filozofskom fakultetu u Nikšiću je u prilog svojoj tezi naveo formaciju „Srbska čast“, u smislu da ona može da posluži kao najava te nove vrste sukoba.

Na pitanje da li vidi odgovornost srpskog rukovodstva u tome ili, poput pojedinih posmatrača prilika, smatra da je tu reč isključivo o projektu na relaciji Rusija – Republika Srpska, Bešlin upućuje na fotografiju pripadnika te paravojne i ekstremne grupe sa ministrom policije Srbije.

– Videli smo u medijima, a i sami su se pohvalili na mrežama, paramilitarce koji marširaju Banjalukom. Ako oni imaju pristup skupštini RS, ako se slikaju sa samim vrhom tog entiteta, ako taj isti vrh oličen u Dodiku svakodnevno šalje poruke mržnje i separatističkih namera, ako se od režima u Kremlju dobija podrška za takve poteze, onda to mora da izazove zabrinutost. Uostalom, pripadnici te paravojne i ekstremne grupe imaju i fotografiju sa ministrom policije Srbije. Taj čovek bi morao da štiti zakonitost i poredak u društvu, a kako je sa tim povezano postojanje paravojski?! Ako na relaciji Moskva – Banjaluka dođe do odluke da se dalje destabilizuje Balkan, Srbija u tome može biti aktivni učesnik ili talac. U oba slučaja, ne piše nam se dobro. Zbog toga je odgovornost vlasti u Beogradu da preduprede takve procese. Nažalost, ne vidim da aktivno rade na tome. Naprotiv. Podrškom Dodiku aktivno se radi na destabilizaciji i BiH i regiona – ističe Bešlin za Danas.

Odnos srpskih vlasti prema ratovima devedesetih u delu javnosti ocenjuje se u kontekstu njihovog neodustajanja od ideje velike Srbije. S druge strane, možemo čuti pojedinačna verovanja o tome da je takav slučaj zato što je na delu navodna pacifikacija biračkog tela pa se ovakva ratna retorika koristi za njihovo pridobijanje i ostajanje u zoni uticaja, s obzirom na izrazito nacionalističke afinitete ogromne većine građana Srbije. Oni koji veruju u tu pacifikaciju, u postupcima državnog rukovodstva, pre svih Vučića, vide proevropsku orijentisanost i onu koja vodi ka trajnom miru. Sagovornik našeg lista na to odgovara konstatacijom o ambivalentnošću ovdašnjih vlastodržaca.

– Kada je reč o politici srpskih vlasti i predsednika Vučića prema regionu, ona je ambivalentna. Konstantno se šalju dvosmislene poruke, jedna je racionalna i uglavnom namenjena zapadnim liderima i medijima, a druga je nacionalistička i destruktivna i namenjena je vlastitim glasačima i Rusiji u čijem je interesu destabilizacija Balkana. Cena koju smo kao društvo, ali i ceo region, platili zbog politike funkcionalizovanja Srba van Srbije od strane režima u Beogradu, 90-ih godina, bila je previsoka. Svaki pokušaj Srbije da stavi pod patronat Srbe u regionu i da se predstavi kao njihov „zaštitnik“, neminovno destabilizuje ceo region, jer su u pozadini neugasle teritorijalne pretenzije prema susedima. Poruka svake vlasti u Beogradu koja bi htela stabilnost u regionu morala bi biti da Srbi u BiH, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Makedoniji itd. svoje probleme rešavaju u Sarajevu, Zagrebu, Podgorici ili Skoplju. Pokušaji Beograda da ih „štiti“ i „zastupa“ u ovim suverenim i susednim državama su čist nacionalizam iz koga dalje proizlaze teritorijalne aspiracije prema susedima, koje nužno bivaju uzrokom sukoba, smatra Bešlin.

Predsednik Aleksandar Vučić, uprkos navedenom, ipak uživa izvesno poverenje evropskih zvaničnika, odnosno vrlo retko možemo čuti ozbiljnije kritike. Imajući u vidu prethodna tragična događanja i odgovornost Srbije za ratove, pitali smo našeg sagovornika kako razumeti takav odnos EU prema opasnostima o kojima i sam dosta govori u kontekstu izbijanja novih sukoba.

– Evropska birokratija je nedorasla i zauzeta sama sobom. Greške evropskih političkih struktura su brojne i videli smo ih najdrastičnije na primeru Makedonije. Trebalo je da ta zemlja dođe na ivicu krvavih unutrašnjih obračuna, da se Brisel osvesti i shvati da je stavljajući Makedoniju „na čekanje“ doprineo gubljenju perspektive, zatvaranju toga društva i njegovom potonuću u nacionalizam, autoritarizam i korupciju. Prema Beogradu evropski zvaničnici pokazuju jednu teško razumljivu benevolentnost, posebno kada je reč o često vrlo izazivačkom odnosu prema susedima ili unutrašnjim merama kojima se ograničavaju politička prava ili medijske slobode. A kada je reč o suočavanju sa prošlošću, javno sam pitao nemačkog ambasadora zbog čega u Srbiji primenjuje suprotne metode od onih kojima se njegova zemlja izvlačila iz vlastite zločinačke prošlosti. Bilo je to povodom pritisaka ambasadora Ditmana na nemačku nobelovku Hertu Miler da ne otvara osetljiva pitanja prilikom svog gostovanja u Beogradu. Ali to vam je dobar primer cinizma i niskih očekivanja evropskih zemalja od nas. Zbog toga, ne možemo čekati da nas oni demokratizuju ili pomire, oni imaju svoje parcijalne interese, a mi moramo kao društva da pokažemo inicijativu i štitimo vlastita prava i slobode, odgovara Milivoj Bešlin.

Prizivamo nasilničke režime kao posrednike

„Ne mislim da je dobro da se o BiH priča u Ankari. Nije dobro ni kada se o BiH priča u Beogradu ili Zagrebu. O BiH bi trebalo da se razgovara pre svega u Sarajevu. Posebnu zabrinutost izaziva činjenica da kao posrednike u regionu prizivamo čudovišno represivne, korumpirane i nasilničke režime kakav je Erdoganov. Najgore što možemo uraditi je da se kao region nudimo velikim i regionalnim silama da se preko nas dokazuju i obračunavaju. To su vrlo opasni i kratkovidi pokušaji naših nezrelih političkih elita, kaže Milivoj Bešlin u odgovoru na pitanje kako komentariše jučerašnju posetu Vučića i Bakira Izetbegovića Turskoj, gde su sa predsednikom te države razgovarali o odnosima Srbije i BiH.