FHP: Gavrilović i Kozlina opstruiraju suđenja, odrediti im pritvor

Kako su Danasu rekli u Fondu za humanitarno pravo (FHP), čiji predstavnici prate suđenja za ratne zločine u Srbiji, sudu je dostavljena Gavrilovićeva medicinska dokumentacija iz Vojne bolnice u Nišu, i to sa dijagnozom na latinskom. NJegov branilac, koji takođe nije došao na suđenje, predao je tu dokumentaciju uz podnesak i molbu da se sledeći pretres zakaže za najmanje mesec dana, „s obzirom na to da je Gavrilović imao frakturu noge, te da je moguća reintervencija“. Sledeći pretres zakazan je za 13. oktobar.

Podsetimo, Pavle Gavrilović i Rajko Kozlina terete se da su, kao pripadnici Vojske Jugoslavije (VJ), 25. marta 1999. u selu Trnje, opština Suva Reka ubili 27 civila albanske nacionalnosti. Obojica optuženih su i danas pripadnici Vojske Republike Srbije.

– Optuženi opstruiraju suđenja izostankom sa ročišta, pravdajući se zdravstvenim razlozima i medicinskom dokumentacijom koju im izdaju vojne zdravstvene ustanove. Na ovaj način optuženi su do sada opstruisali više od trećine zakazanih pretresa, ističu iz FHP-a i podsećaju da kao i Gavrilovć, „sličnu taktiku izostajanja sa suđenja koristio je u prošlosti i drugooptuženi Rajko Kozlina, s tim da je potvrdu o hospitalizaciji pribavljao od beogradske Vojnomedicinske akademije“.

FHP ukazuje da se radi o smišljenoj opstrukciji odbrane, uz saučesništvo vojnih medicinskih ustanova, i poziva sud da, barem određivanjem pritvora optuženima, stane na put evidentnom ometanju pravde.

– Opstrukcija od strane optuženih i njihovih odbrana u ovom predmetu traje od samog početka procesa. Već prvo pripremno ročište, zakazano za 20. februar 2014, kao i naredna tri ročišta, odložena su zbog nedolaska optuženih – u prva dva navrata zbog njihovih navodnih zdravstvenih problema, za koje su kao opravdanje priložili lekarska uverenja vojno-medicinskih ustanova – VMA i Vojne bolnice u Nišu. Prvi glavni pretres održan je gotovo godinu dana kasnije, 24. februara 2015, a odmah zatim opstrukcija je nastavljena. Usledila je, naime, serija odlaganja glavnih pretresa usled navodnih zdravstvenih problema optuženih, ponovo na osnovu dokumentacije istih vojnih zdravstvenih ustanova, tako da je za dve i po godine, zaključno sa 13. septembrom 2017, održano samo devet glavnih pretresa – ukazuju iz FHP-a.

Inače, ovakvu praksu optuženih je primetila i predsednica sudskog veća, koja je na glavnom pretresu 25. februara 2016. konstatovala da se „vrlo često dešava“ da okrivljeni Gavrilović bude hospitalizovan, „da bude u bolnici dva dana ili tri dana pred pretres i da se njegovo lečenje završava posle otkazanog pretresa“. Iz FHP-a navode da je istu stvar radio i optuženi Kozlina, pa je u aprilu 2016. Tužilaštvo za ratne zločine zbog „očiglednog izbegavanja pristupa na glavni pretres“ od suda tražilo da odredi pritvor Kozlini.

– Međutim, sudsko veće je na istom glavnom pretresu odbilo predlog Tužilaštva kao preuranjen. Zbog učestale hospitalizacije optuženih u vreme glavnih pretresa, predsednica veća naložila je njihovo medicinsko veštačenje. Međutim, veštaci medicinske struke su svoje nalaze zasnovali isključivo na dokumentaciji vojnih medicinskih ustanova, koje inače dvojici optuženih izdaju lekarska uverenja, a ne na neposrednom medicinskom pregledu veštaka. NJihov nalaz je stoga bio da su „sudeći po dokumentaciji“, hospitalizacije optuženih opravdane. Tako je optuženima omogućeno da nastave sa ometanjem postupka, a da sud, oštećeni i javnost i dalje ne znaju da li im je zdravlje zaista ugroženo pred svaki novi glavni pretres, naglašavaju u FHP-u.

Inače, zbog odugovlačenja ovog postupka oštećeni su nedavno podneli sudu prigovor radi ubrzanja postupka, tražeći zaštitu svog prava na suđenje u razumnom roku. FHP napominje da pravdanje učestalih izostanaka sa suđenja optuženih za ratne zločine dokumentacijom vojnomedicinskih ustanova nije neuobičajena praksa, budući da se, na primer, u postupku priznavanja presude Suda BiH osuđenom generalu Novaku Đukiću ponavlja identična situacija.

Kako je BIRN objavio, saslušanje optuženog Đukića da je dao naređenje za artiljerijski napad na Tuzlu, koje se trebalo održati u Beogradu prošle sedmice, ponovo je odloženo jer je Đukić primljen na Vojnomedicinsku akademiju (VMA). Podsetimo, on je u Bosni i Hercegovini već osuđen da je 1995. naredio napad na Tuzlu, u kome je poginula 71 osoba.

– U slučajevima kada optuženi nisu vojni osiguranici, ovakvih učestalih pravdanja medicinskom dokumentacijom od strane civilnih zdravstvenih ustanova nema. Drugim rečima, neizbežan je utisak da iza opstrukcije stoje lekari vojnomedicinskih ustanova, čije eventualne zloupotrebe, koje zapravo predstavljaju krivično delo, niko ne proverava. Stoga bi sud, umesto što bespogovorno prihvata medicinsku dokumentaciju vojnih ustanova, i na osnovu nje svaki put odlaže pretrese, morao da preduzme odgovarajuće mere kako bi se ovakvoj farsi stalo na put. Za početak da prihvati predlog Tužilaštva za ratne zločine i odredi pritvor optuženima. Pritvor je delotvorna zakonska mera kojom se može obezbediti prisustvo optuženih u sudnici, a uostalom u okviru pritvorskih jedinica postoje odgovarajuće medicinske ustanove koje prate zdravstveno stanje optuženih. Na taj način bi se izbeglo izrugivanje žrtvama koje redovno prate suđenje u ovom predmetu, ali i ispunila zakonska obaveza suđenja u razumnom roku, naglašavaju u Fondu za humanitarno pravo.

Svedočenje Božidara Delića

Na jedinom održanom pretresu kao svedok odbrane svedočio je Božidar Delić, koji je u vreme kritičnog događaja bio komandant 549. motorizovane brigade VJ i neposredno nadređeni prvooptuženom Gavriloviću. Delić je izjavio da je za zločin u Trnju prvi put čuo tokom suđenja bivšem predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću pred Haškim tribunalom, te da su zaštićeni svedoci koji su svedočili o odgovornosti Gavrilovića i Kozline za zločine lagali i da su za svedočenje „plaćeni“.

Bez odgovora Danasu iz VB u Nišu

Naš list je kontaktirao juče Vojnu bolnicu (VB) u Nišu sa pitanjima da li se Pavle Gavrilović nalazi u toj bolnici, koja mu je dijagnoza i da li zaista nije u stanju da prisustvuje suđenjima? Nažalost, do zaključenja ovog našeg broja, nismo dobili nikakav odgovor.

Optužnica

Kao komandant Pozadinskog bataljona 549. mtbr VJ, Gavrilović je, prema optužnici, neposredno pre napada na selo okupio svoje potčinjene starešine, među kojima je bio i drugookrivljeni Kozlina, i izdao im naređenje, pokazujući rukom u pravcu sela „da ne sme biti preživelih“. Kozlina se tereti da je, kao vodnik i komandir borbene grupe, postupajući po Gavrilovićevom naređenju, lično ubio najmanje 17 civila.