FHP: Utvrditi odgovornost sudija i tužilaca

Ovo je jedan od glavnih nalaza najnovijeg izveštaja Fonda za humanitarno pravo (FHP) „Suditi nekažnjeno: Uloga tužilaca i sudija u montiranim procesima protiv kosovskih Albanaca 1998-2000. godine“.

Kako se ističe u izveštaju, koji je danas predstavljen u beogradskom Medija centru, neki od tih sudija i tužilaca su zadržali svoje funkcije, veliki broj njih je napredovao i sada nalazi na najvišim pravosudnim i tužilačkim mestima u Srbiji, dok su pojedini nastavili da rade u različitim državnim agencijama ili u advokaturi.

Učesnici FHP-ove konferencije za medije naglasili su da je potrebno utvrditi odgovornost sudija i tužilaca, odnosno da se pokrene pitanje njihove dostojnosti obavljanja tih funkcija, s obzirom na to da sudske postupke vođene protiv kosovskih Albanaca karakteriše uniformnost povreda prava okrivljenih i skoro istovetno postupanje svih tužilaca i sudija tokom postupka.

Budimir Ivanišević, izvršni direktor FHP-a, ukazao je da su krajem 1996. i početkom 1997. okružna javna tužilaštva sa teritorije Kosova počela u velikom broju da podižu optužnice protiv kosovskih Albanaca zbog krivičnih dela terorizam i udruživanje radi neprijateljske delatnosti. Kako je objasnio, sudski postupci po ovim optužnicama vođeni su pred okružnim sudovima na Kosovu – Priština, Peć, Prizren, Kosovska Mitrovica i Gnjilane.

– Kada je potpisan Kumanovski sporazum 9. juna 1999, vojska i policija su počele povlačenje sa teritorije Kosova, a svi zatvorenici su prebačeni na teritoriju Srbije. Prema izjavi tadašnjeg ministra pravde Republike Srbije Dragoljuba Jankovića, u zatvore na teritoriji Srbije izmešteno je 2.050 osoba lišenih slobode, od kojih 176 Srba, Crnogoraca i drugih nealbanaca i 1.874 Albanaca – istakao je Ivanišević, dodajući da su u tim krivičnim predmetima postupale sudije sa Kosova, ali i sudije iz Srbije koje su prethodno bile upućene na ispomoć sudijama na Kosovu.

On je objasnio da su postupci vođeni protiv kosovskih Albanaca epilog dobili donošenjem Zakona o amnestiji 2001, a potom i novim Zakonom o amnestiji 2002. Prema njegovim rečima, izveštaj FHP-a je pokušaj da se insinuira akcija preispitivanja odgovornosti sudija i tužilaca u ovim predmetima.

Jedan od autora izveštaja i advokat FHP-a Mihajlo Pavlović, istakao je da su optužnice bile zasnovane na iskazima okrivljenih datim u policiji ili pred istražnim sudijama, koje su povlačili već na glavnom pretresu uz tvrdnju da su bili izloženi batinanju i torturi od strane policije i da su im priznanja bila iznuđena.

– Međutim, srpsko pravosuđe je ignorisalo čak i medicinsku dokumentaciju koja je potvrđivala postojanje povreda na telu – ukazao je Pavlović, navodeći da je najveći broj optužnica bio praćen „testom parafinske rukavice“, koji je napušten kao dokazno sredstvo polovinom 20. veka. Prema njegovim rečima, o elementima krivičnog dela, krivičnoj odgovornosti okrivljenih, nameri izvršenja dela, gotovo da ni u jednoj presudi nema ni reči. Kako je dodao, upečatljivo je bilo to da su sudije po pravilu izricale kazne zatvora na onaj vremenski period koliko je okrivljeni već proveo u pritvoru, a neke kazne bile su i do 20 godina zatvora.

– U ovim postupcima prisutno je sistematsko kršenje ljudskih prava, prava na pravedno suđenje – naglasio je Pavlović.

Advokat Teki Bokši (Bokshi), rekao je da su se sudije pozivale na slobodno sudijsko uverenje „iako ono mora imati granice“, da su suđenja održavana po matrici, odnosno da su bila identična po kršenju prava zatvorenika, kao i da na Kosovu nije bilo informacija, te niko nije znao da li su ti ljudi lišeni slobode ili ubijeni. On je ukazao i na to da nije bilo dozvoljeno da zatvorenici govore na albanskom jeziku,

– Umesto da snose posledice, te sudije i tužioci su napredovali – naglasio je Bokši, koji je prisutnima ispričao kako je kidnapovan 3. decembra 1999. kada se zajedno sa dvojicom kolega vraćao automobilom iz Sremske Mitrovice, gde su kao advokati FHP-a bili u poseti kosovskim Albancima, u zatvoru u Sremskoj Mitrovici. Bio je zatvoren 13 dana u kupatilu garsonjere na Novom Beogradu, često vezivan za radijator, a oslobođen je nakon što je njegova supruga predala 100.000 nemačkih maraka advokatu Tomislavu Stojkoviću, na graničnom prelazu Merdare.

Ko su sudije i tužioci iz izveštaja FHP-a?

* Jovan Krstić je trenutno sekretar Odeljenja za međunarodnu saradnju i pravnu pomoć u Republičkom javnom tužilaštvu

* Dragan Vučićević je trenutno sudija Višeg suda u Požarevcu

* Dragana Jovanović Gagović je trenutno zamenica javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Požarevcu

* Dobrivoje Perić je trenutno zamenik javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Nišu

* Dragomir Milojević je trenutno sudija i predsednik Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva

* Nada Hadži-Perić je trenutno sudija Odeljenja za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu

* Marina Milanović je trenutno sudija Apelacionog suda u Nišu

* Dragoljub Zdravković je trenutno sudija Višeg suda u Beogradu

* Miodrag Surla je trenutno zamenik javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Kruševcu

* Slađana Petrović je trenutno sudija Prekršajnog suda u Beogradu

* Novica Peković je trenutno sudija Vrhovnog kasacionog suda

* Janko Lazarević je trenutno sudija Vrhovnog kasacionog suda

* Milimir Lukić je trenutno sudija Apelacionog suda u Beogradu

* Mirko Rakić je trenutno sudija Višeg suda u Kosovskoj Mitrovici

* Blagoje Miletić je trenutno sudija Višeg suda u Kosovskoj Mitrovici

* Nenad Trifunović je trenutno zamenik javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Kosovskoj Mitrovici

* Zoran Petrović je trenutno sudija Višeg suda u Jagodini

* Brankica Dašić je trenutno sudija Višeg suda u Kosovskoj Mitrovici

* Dragiša Đorđević je trenutno sudija Vrhovnog kasacionog suda

* Milomir Lazović je trenutno sudija Višeg suda u Kosovskoj Mitrovici

* Vojislav Šoškić je do 2014. bio zamenik javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Beogradu, odakle je upućen u Tužilaštvo za organizovani kriminal. Funkciju je prestao da obavlja 2014. po sili zakona

* Zoran Babić je trenutno zamenik Tužioca za organizovani kriminal

* Zoran Savić je trenutno sudija Apelacionog suda u Beogradu

* Veselin Mrdak je do 2014. radio kao zamenik tužioca za ratne zločine, kada mu je funkcija prestala po sili zakona

Kandić: Šta znači biti dostojan sudija?

Na pitanje novinara zašto se ovakav izveštaj predstavlja tek danas, skoro 18 godina od tih događaja, reagovala je osnivačica FHP-a Nataša Kandić, koja je objasnila da je ovakav izveštaj urađen još 2001, ali da sticajem okolnosti nikada nije objavljen. Na konstataciju novinarke da srpska udruženja sa Kosova ističu da je Srbija amnestijom pustila zločince, Kandić je odgovorila da niko ne osporava da je među 2.050 zatvorenika bilo onih koji su činili krivična dela, ali da su velika većina njih politički osuđeni. Prema njenim rečima, potrebno je pokrenuti dijalog šta znači biti dostojan sudija, „jer su sve to pitanja koja teško opterećuju naše odnose“.