Filip David: Vučič nije spreman za pokajanje

Batajničko naselje Trinaesti Maj udaljeno je desetak kilometara od centra Beograda. Tokom 1999. na poligonu Specijalne antiterorističke jedinice, smeštenom u ovom naselju, dovezeni su i zakopani leševi više stotina kosovskih Albanaca. Do danas je ekshumirano više od 700 tela, među njima 75 dece. Uoči puta predsednika Srbije u Vašington, na razgovore sa američkim zvaničnicima i kosovskim premijerom Avdulahom Hotijem, pitali smo pisce Nenada Prokića i Filipa Davida, da li bi Aleksandar Vučić, s obzirom na funkciju koju obavlja i ratno propagandnu prošlost, kao i predstojećih ključnih razgovora o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, trebalo da odgovori na ovu inicijativu Nataše Kandić.

– To što je uopšte potrebno opominjati predsednika Srbije da se pokloni nad žrtvama kosovskih Albanaca strpanim u grobnicu bez obeležja, je ogledalo srpskog društva. Među iskopanima je sedamdeset i petoro dece. Iskopane se i dve cucle – kaže za Danas Nenad Prokić, profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Kako kaže Rilke, dodaje sagovornik Danasa, očitovano je u sledećoj rečenici: „Sve što je strašno je nešto što treba ljubav“.

– A poznato je da se ljubav ne podređuje našim očekivanjima. Dokle god Srbija leleče nad svojim žrtvama, a ne želi ni da čuje o sopstvenom zlu, dotle će nam vlast i opozicija biti jad i čemer. Kao i naši životi – zaključuje Nenad Prokić za naš list.

Prema rečima Filipa Davida, srpsko društvo je daleko od suočavanja sa zločinima koje je Srbija počinila nad pripadnicima drugih naroda bivše Jugoslavije. “ Još smo daleko od stvarnog i iskrenog pokajanja za zločine koji su počinjeni drugima. Prvi korak su učinili Milorad Pupovac i Andrej Plenković u Hrvatskoj, što je ipak ohrabrujuće, iako je nedovoljno“, kaže David za Danas. Naš sagovornik dodaje da nije „siguran da je srpski predsednik spreman i sposoban da učini nešto slično“.

– Ne verujem u spremnost Aleksandra Vučića da učini slično, umesto što tabloidni mediji pod njegovom kontrolom ovih dana prenose žalopojke nad sudbinom Ratka Mladića – zaključuje