Goran Miletić: Dokaz da vlast neće skrenuti sa puta devedesetih

On je pred Haškim tribunalom 2009. osuđen na 22 godine zatvora za deportaciju, prinudno raseljavanje, ubistvo i progon kosovskih Albanaca tokom sukoba na Kosovu.

Otkako je na vlast došao režim Aleksandra Vučića, na sve načine se rehabilituju ratni zločinci, od njih se prave heroji, promovišu se njihove knjige sa netačnim podacima, te se na taj način prekrajaju istorijske činjenice. O tome govori i deo naziva Pavkovićeve knjige, gde se NATO intervencija naziva „Milosrdni anđeo“, iako je pravi naziv akcije „Saveznička snaga“.

Zabrinjava i to što su o Pavkovićevoj knjizi govorili, između ostalih, general Dragan Živanović i general Božidar Delić, za koje stručna javnost godinama tvrdi da su odgovorni za zločine nad Albancima na Kosovu, kao i to što je Pavković prisutne pozdravio video-zapisom iz zatvora u Finskoj u kojem služi kaznu. Po Ministarstvu odbrane, on je u zatvoru „zatočen zato što je uspešno branio svoju zemlju od NATO agresije“.

I agencija Asošijeted pres podseća da su „od početka političkog uspona predsednika Srbije Aleksandra Vučića 2012. srpske vlasti izražavale dobrodošlicu osuđenim ratnim zločincima i pomagale im da postanu aktivni učesnici u javnom i političkom životu“. Tako je Veselin Šljivančanin, osuđeni ratni zločinac, funkcioner Vučićeve Srpske napredne stranke.

U Kulturnom centru Čukarica nedavno je govorio Božidar Delić, komandant u čijoj je zoni odgovornosti (tokom rata je obuhvatala opštine Prizren, Dragaš, Suvu Reku, Orahovac, i Đakovicu) ubijeno najviše civila – nešto više od 2.100, a gotovo 450 ljudi se i dalje vode kao nestali, podaci su Fonda za humanitarno pravo. Podsetimo i na to da je general Vladimir Lazarević, osuđeni ratni zločinac, držao predavanje na Vojnoj akademiji po pozivu ministra Vulina.

Tužilaštvo za ratne zločine je 2014. pokrenulo istragu protiv generala Dragana Živanovića, koji se sumnjičio da je znao a nije sprečio ratne zločine nad albanskim civilima na Kosovu 1999. godine. Tada je tužilac za ratne zločine bio Vladimir Vukčević. Istraga protiv Živanovića je prekinuta kada je na čelo Tužilaštva za ratne zločine došla Snežana Stanojković. Živanović je bio komandant 125. motorizovane brigade, a teretio se da nije sprečio ubistva najmanje 118 albanskih civila, povređivanje 13 ljudi, uništavanje 40 kuća i pljačku imovine i raseljavanje albanskih civila u selima Ćuška, Pavljan, LJubenić i Zahač.

Goran Miletić, programski direktor Civil Rights Defendersa, kaže za Danas da su privilegije za ratne zločince zgodan „dokaz“ da vlast neće skrenuti sa puta zacrtanog 90-ih godina.

– Nažalost, ovim postupcima se Srbija još više udaljava od suočavanja s prošlošću i poštovanja žrtava, budući da se prostor daje onima koji su počinili ratne zločine – naglašava Miletić. Kako dodaje, mi živimo u vremenu kada ljudi ne znaju gotovo ništa o najtežim kršenjima ljudskih prava koje su počinile srpske snage, ali su istovremeno i potpuno uvereni da je „neprijatelj ubijao srpsku nejač“.

– Veruju da se akcija NATO zvala „Milosrdni anđeo“, iako to nije tačno, ne znaju da je postojala duga opsada Sarajeva i ne žele da pročitaju svedočenja čak i onih koji su detaljno opisivali kako su vršili streljanja civila oko Srebrenice. Postaviti pitanje zašto je došlo do bombardovanja Srbije je nemoguće. Ispada da je članicama NATO bilo dosadno, pa su odlučile da bombarduju Srbiju – ukazuje Miletić.

I Vojislav Šešelj, osuđeni ratni zločinac, koji je devedesetih podsticao na progon, deportaciju i druga nehumana dela protiv Hrvata u Vojvodini, radi šta god mu je volja po Srbiji. Pre neki dan je poslanici DS-a Aleksandri Jerkov pretio da će joj nestati sve dlake sa glave i da će joj namazati glavu katranom i nalepiti guščijim perjem, jer je postavila legitimno pitanje – zašto osuđenom ratnom zločincu ni godinu dana posle haške presude, nije oduzet poslanički mandat. Šešelj je pretio i novinaru Milojku Pantiću da će mu uskoro „je*ati majku“ da bi mu dokazao da je šešeljizam življi nego ikad i da je u stanju „da počisti sav izdajnički ološ“. To mu je poručio zbog Pantićevog autorskog teksta u Danasu, u kome, između ostalog, konstatuje da je u Srbiji na delu najteži oblik društvene bolesti, koja se slobodno može nazvati slobizam i šešeljizam.

„Strpljenju Zapada će doći kraj“

„Strpljenje kako bi se došlo do dogovora oko Kosova je najveći deo razloga zašto zapadne zemlje dopuštaju rehabilitaciju ratnih zločinaca, ali će i tome doći kraj. Imajući u vidu trenutno iskustvo Zapada sa narastajućim populizmom i nacionalizmom, Srbiji u daljem približavanju EU neće biti dozvoljeno da nipodaštava odluke međunarodnih sudova, a da istovremeno gotovo i nema domaća suđenja za ratne zločine“, ističe Goran Miletić za Danas.