Građani uglavnom neobavešteni o ratovima devedesetih i nacionalno pristrasni

Istraživanje je vodio glavni istraživač Demostata Srećko Mihailović, a obavljeno je terenski u septembru ove godine.

Praktično isto istraživanje Demostat je za Danas uradio 2017. godine.

Ključni nalaz ovogodišnjeg istraživanja jeste da nema bitnijih promena u mišljenju javnog mnjenja o onome što se dešavalo devedesetih godina od istraživanja iz 2017. godine.

Trećina građana Srbije (33 odsto) svoju obaveštenost o suđenjima za ratne zločine ocenjuje kao veoma lošu, a četvrtina (22 odsto) kao uglavnom lošu.

Ako saberemo ove dve loše ocene i njihovom zbiru dodamo osam odsto onih koji nisu bili u stanju da ocene nivo svoje obaveštenosti, vidimo da skoro dve trećine ispitanika (63 odsto) svoju obaveštenost ocenjuje kao pretežno lošu, naspram „jake“ trećine koja je koliko-toliko obaveštena.

Četvrtina ispitanika (26 odsto) svoju obaveštenost ocenjuje kao osrednju, jedna desetina smatra da je uglavnom dobro obaveštena, a samo dva odsto izjavljuje da je veoma dobro obavešteno – znači da je tek 11 odsto ispitanika pretežno obavešteno.

Poređenje istraživačkih nalaza iz 2020. godine i iz istraživanja 2017. godine, pokazuje blagi porast pretežne neobaveštenosti sa 59 odsto u 2017. na 63 odsto. Analogno ovome, imamo blagi pad procenta pretežne obaveštenosti sa 41 na 37 odsto.

Redovno se informiše o suđenjima za ratne zločine svega četiri odsto ispitanika; povremeno se informiše 42 odsto, dok se 54 odsto ispitanika uopšte ne informiše.

Pritom, među onima koji se obaveštavaju, dominantni resurs informacija je televizija sa 31 odsto, internet sa 10 odsto, novine i radio sa po pet odsto.

Na pitanje: „Da li na nekoj TV koja ima nacionalnu frekvenciju, treba ili ne treba prikazivati suđenja za ratne zločine?“, trećina ispitanika (34 odsto) je rekla da ne treba, 15 odsto da treba u celini, dok je dve petine (38 odsto) reklo: „Treba prikazivati najvažnije delove (čitanje optužnice, završna reč, presuda…“. Bez ocene i bez odgovora bilo je 13 odsto ispitanika.

Poređenje odgovora iz 2017. i 2020. godine na pitanje o potrebi za prikazivanjem suđenja za ratne zločine na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, ukazuje na pojavu trenda smanjenja – za sedam odsto povećan je broj ispitanika koji misle da suđenja ne treba prenositi.

Dve petine ispitanika koji prate medije, odnosno 41 odsto, misli da mediji nedovoljno informišu o suđenjima za ratne zločine.

Nacionalna pristranost ispitanika je iskazana u najvećoj meri u odgovorima na pitanja o nacionalnoj pripadnosti žrtava i nacionalnoj pripadnosti najvećih zločinaca u ratovima 90-ih.

Na pitanje Šta mislite, koji je narod imao najviše žrtava u ratovima u 90-im godinama na prostoru bivše SFRJ?, odgovore je dalo 77 odsto ispitanika, a 23 odsto nije znalo da odgovori.

Od ukupnog broja ispitanika 54 odsto je navelo da su Srbi najveće žrtve, 15 odsto je navelo Bošnjake, pet odsto Hrvate i tri odsto ostale.

Po mišljenju 31 odsto ispitanika najveći zločinci su po nacionalnoj pripadnosti Hrvati, 15 odsto Albanci, šest odsto Bošnjaci, četiri odsto Srbi i tri odsto ostale nacionalnosti.

Sa tvrdnjom da Srbija treba da nadoknadi štetu koju su pripadnici vojske i policije načinili civilnom stanovništvu tokom oružanih sukoba složilo se 24 odsto ispitanika, više nego duplo toliko (55 odsto) se ne slaže, dok je preostala petina (21 odsto) neodlučna.

Sa tvrdnjom da Srbija treba da podigne spomenik civilnim žrtvama koje su stradale od srpske vojske i policije složila se četvrtina ispitanika (23 odsto), dok se tri petine (59 odsto) nije složilo.

Upitani o konkretnim zločinima devedesetih godina, ispitanici su uglavnom pokazali prilično neznanje.

Natpolovičan broj ispitanika, 62 odsto, zna šta se desilo u Srebrenici 1995.

Četvrtina ispitanika je rekla da se u Srebrenici dogodilo masovno ubistvo Muslimana (25 odsto), 15 odsto je reklo da su se dogodila ubistva ali bez etničke identifikacije ubijenih, 12 odsto je reklo da se dogodio genocid.

Za neki zločin počinjen nad Srbima u ratovima devedesetih zna 56 odsto ispitanika, a najviše, svaki četvrti ispitanik je pomenuo „Oluju“.

Ostali uglavnom nisu znali da navedu konkretne zločine.

Srebrenica i zločini nad Srbima čine dva od deset pitanja na koja je natpolovičan broj ispitanika dao neki odgovor. Natpolovična većina ispitanika, međutim, nije čula za višegodišnju opsadu Sarajeva, zločin na Ovčari, masovne grobnice u Srbiji, ubistvo braće Bitići… Većina ispitanika nije znala ni broj ubijenih u NATO bombardovanju SRJ.

Tri četvrtine ne zna ni za domaći ni Specijalni sud za Kosovo

Tri četvrtine ispitanika (74 odsto) ne zna da navede neke domaće pravosudne organe nadležne za suđenja za ratne zločine, samo 10 odsto zna za neki događaj za koji se sudi ili se sudilo pred domaćim sudom, ali polovina ispitanika (52 odsto) misli da treba nastaviti suđenja za ratne zločine pred domaćim sudom u Srbiji. Na pitanje „Da li znate šta je Specijalni sud za Kosovo“, 24 odsto ispitanika je dala neki odgovor, dok tri četvrtine (76 odsto) ne zna odgovor na ovo pitanje.

Samo 14 ispitanika čulo za neki logor u Srbiji

Da li ste čuli za neki logor koji se za vreme ratova iz 1990-ih godina nalazio na teritoriji Srbije? Na ovo pitanje dobijeno je najmanje odgovora – od 1199 ispitanika odgovore je dalo 71 ili šest odsto, a nije znalo odgovor 1128 ili 94% ispitanika. Među odgovorima jedino se izdvaja Sremska Mitrovica koju je navelo 14 ispitanika.

Većina protiv odlaska Miloševića na obeležavanje „Oluje“

Natpolovičan procenat od 53 ne odobrava odlazak na obeležavanje „Oluje“ Borisa Miloševića, Srbina i potpredsednika hrvatske vlade. Samo pet odsto odobrava njegov postupak. Veliki je broj ispitanika koji nisu odgovorili na ovo pitanje – 25, a takođe i neodlučnih ispitanika – 17 odsto.