Istina je najbolji lek za naša bolesna društva

To nema nikakve logike i zdravog razuma, jer može postojati samo jedna istina. Toga su svesni i političari, pa prezentiraju svoju istinu, koja kod mlađih ljudi stvara pogrešnu sliku o svemu što se dešavalo na ovim područjima – ističe za Danas Vehid Šehić, kopredsednik Igmanske inicijative za BiH, pravni ekspert, član Foruma građana Tuzla i bivši član Centralne izborne komisije Bosne i Hercegovine (BiH).

Prema njegovim rečima, u regionu još uvek nema kritične mase koja bi dovela do promena, „već imamo pojedince i grupe, koji su i tokom ratova i posle ratova govorili o činjenicama koje se tiču naše prošlosti s kraja 20. veka“. Šehić navodi da je situacija takva jer su političari u regionu isti, te ukazuje da je bilo pojedinačnih slučajeva „gde se pokušavalo istinski suočiti o činjenicama iz naše prošlosti“.

– Još 1996. bio sam veliki optimista jer sam mislio da se treba istinski suočiti sa činjenicama sve dok postoje svedoci i žrtve. Pa je tako Forum građana Tuzle pokrenuo inicijativu za formiranje Komisije istine i pomirenja 1997. godine, koja je trebalo da ima regionalan pristup, ali i tada politika nije bila zainteresovana jer se ovde svako boji istinskih činjenica na osnovu kojih se može utvrditi istorijska pravda. Kako vreme prolazi, mnogi svedoci nestaju, priroda čini svoje i mi smo još daleko od onog što smo trebali da uradimo odmah nakon rata. I naš narod kaže: „Najbolje je ranu čisititi dok je vruća.“ Međutim, i danas imamo negiranje genocida i zločina. Jako je teško prihvatiti da nema rata u kojem zločine ne čine svi. U BiH su zločine činile sve tri strane, ali se zna i obim odgovornosti za sve što se dešavalo – ukazuje Šehić.

Kako objašnjava Danasov sagovornik, u regionu se beži od odgovornosti i time se lako manipuliše. „Pošto živim na prostoru gde je etnička pripadnost postala najveća vrednost i gde se zaboravlja činjenica da postoje i neke druge vrednosti koje treba da krase čoveka, pa kada nacija postane dominantna, onda se i dešavanja iz ratnog perioda zloupotrebljavaju kako bi se napravila nacionalna homogenizacija. Istina je nešto što nam je svima potrebno, istina je najbolji lek za lečenje naših bolesnih društava. Međutim, jako je teško naći, naročito u politici, ljude kojima je stalo do istine, jer bi istina dala stvarnu sliku o onome što se dešavalo. I niko ne bi mogao da likuje jer bi svako imao neki svoj teret na leđima“, naglašava Šehić. Naš sagovornik objašnjava da on ima svoju životnu filozofiju, da je pobegao od etničke pripadnosti, te da je etnički neopredeljen.

– Ne samo da zločinci iz poslednjeg rata postaju heroji, već se radi i na reviziji Drugog svetskog rata. Pa i tamo oni koji su bili na pogrešnoj strani, postaju nacionalni heroji. Ovo što se radi je nemoralno prema svim žrtvama koje su bile na strani antifašističkog pokreta. To je dokaz da smo nezrelo društvo. Svi zaboravljaju da će istina kad tad isplivati. Uvek sam smatrao da je potrebno utvrditi činjenice ne optužujući nikoga, a potom prihvatiti šta se desilo. Tako bismo na temeljima etičkog društva pokušali da izgradimo našu budućnost – navodi Šehić.

Upitan da li su Evropska unija (EU) i međunarodna zajednica digli ruke od ovog regiona, naš sagovornik kaže da nisu i da neće, „jer moramo biti svesni činjenice da smo mi enklava u okviru EU i da to nezdravo tkivo treba što pre da ozdravi kako se ne bi proširio na ostali deo Evrope“.

– Moramo biti svesni činjenice da EU i svetske sile imaju svoje probleme, ali uvek sam tvrdio da je najveća odgovornost na nama – naglašava Šehić. Kako objašnjava, Igmanska inicijativa uvek je imala za cilj da gradi razumevanje i poverenje među građanina ovog regiona, „a ako budemo čekali da nam neko drugi pomogne, još dublje ćemo tonuti u moralni glib u kojem danas živimo“. Šehić objašnjava da je BiH najviše stradala i u Drugom svetskom ratu i u ratu iz devedesetih.

– Svi znamo šta se dešavalo tokom devedesetih. Ja sam još 1995. tvrdio da je nad BiH izvršena dvostruka agresija, da je rat kasnije prerastao u građanski rat. Mi negiramo odgovornost „svojih“, zločinci se veličaju kao heroji i zaštitnici nacionalnih interesa, a ako budemo istoriju pravili na tome, otvaramo vrata za neke nove sukobe u budućnosti. Ne sme se živeti na mitovima, a mi ovde volimo mitomaniju i iz mitova uvek uzmeo ono najgore što može da bude okidač za nove sukobe. Uvek sam se zalagao za istinsko suočavanje sa činjenicama, ne sa prošlošću, već sa činjenicama. Samo na takav način ćemo stvoriti pretpostavku da prođemo kroz tu katarzu koja nam je neophodna kako bi naša budućnost bila daleko svetlija nego danas – zaključuje Vehid Šehić.

Živimo život nedostojan čoveka

„Mi smo, u regionu, jedan narod, koji je kroz istoriju pod uticajem raznih osvajača poprimio neke svoje kulturološke osobenosti, ali nam je koren apsolutno zajednički. Zbog tog zajedničkog korena se rađa kompleks i želja za isticanjem, pa se beži od zajedničkog identiteta. Treba da se vratimo nekim našim zajedničkim vrednostima i na njima da gradimo budućnost. Verujem u običnog čoveka koji je, nažalost, zaluđen nametnutim ideologijama i stereotipima prema drugom, tako da sada živimo život koji nije dostojan čoveka. Voleo bih da pobedi dobrota u svakom od nas, a kada se to desi, doći će vreme humanizma i renesanse, kako to volim da kažem. Mi to možemo, jer naš zajednički život koji je nekad bio na ovim prostorima je nešto najlepše što je Evropa imala“, ističe za naš list Vehid Šehić.