Amerikanci, nemojte da mi pričate o ubici braće Bitići na osnovu onoga što vam je rekla baba Višnja, umesto da ispostavite dokaze, glasila bi svedena poruka javnosti predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, nakon razgovora sa američkim kongresmenima u Minhenu, pre desetak dana, kada je, u kontekstu ubice, kako je naveo Vučić, dva puta spomenut nekadašnji policijski rukovodilac na Kosovu Goran Radosavljević Guri.
To je bio poslednji put da je predsednik Srbije govorio o nužnosti da se otkriju ubice braće Bitići jer to, razlog je koji se uglavnom navodi kada je reč o otkrivanju ubica, snažno remeti odnose Srbije sa Sjedinjenim Američkim Državama. Takva postavka dalje implicira mogućnost situacije u kojoj se ne bi ni govorilo o ubistvu trojice braće, kosovskih Albanaca, da nije reč istovremeno i o američkim državljanima, odnosno da ubice ne samo da ne bi bile privedene pravdi i da vlasti ne bi vršile pritisak na sudove da ne kazni odgovorne, već i da se nikakav proces ne bi ni pokretao, niti bi postojala potreba za pronalaženjem opravdanja za takav slučaj.
Svaka poseta SAD i susret predsednika Srbije, nekadašnjeg premijera, unazad pet godina, od kada je Vučić obavljao premijersku funkciju, obeležena je zahtevima američkih zvaničnika da se uhapse oni koji su naredili brutalno streljanje trojice braće Bitići, 1999. godine, u Petrovom Selu. Tim pre što se takav zahtev ispostavlja lideru stranke čiji je glavni osumnjičeni za ovo svirepo ubistvo jedan od visokih funkcionera. Osim niza obećanja da će policija i sudovi odraditi svoj posao i da taj zločin neće ostati nekažnjen, koje Aleksandar Vučić daje ne samo američkim zvaničnicima već i porodici žrtava, kao i javnosti, rasvetljavanje zločina nije se pomerilo sa mrtve tačke već dvadeset godina.
U osvrtu na petogodišnji „angažman“ da ubice budu kažnjene, predsednik Srbije bio je najzainteresovaniji da se u javnosti predstavi kao onaj koji to zaista želi i hoće, tokom 2016. godine. Tada je i prvi put javnosti ispričao pravu verziju događaja tragičnog slučaja zločina, navevši da su se trojica kosovskih Albanaca našli na teritoriji Srbije, kada su i uhapšeni, u nameri da spasu Srbe sa Kosova i prebace ih na sigurnu teritoriju, kako bi izbegli osvetu, nakon što je režim Slobodana Miloševića u nekadašnjoj južnoj srpskoj pokrajini konačno slomljen NATO bombardovanjem. Ubijeni su zato što su hteli da spasu Srbe, reči su predsednika Srbije, čuvenom po ratnohuškaškoj retorici tokom Miloševićeve represije nad kosovskim Albancima. Zbog visokog stepena društvene netrpeljivosti, valjda mu nije odgovaralo ni tada, u zamahu ispoljavanja navodnog saosećanja u uživo televizijskim programima, da kaže punu istinu, pa se zadržao na odrednici Srbi, iako je reč o Romima.
Zamajavanje i slanje poruka javnosti u kojima se odaje utisak da se ubica otkriva samo zato što je reč o američkim državljanima, iako Albancima, jer to što je ceo slučaj i dalje otvoren snažno remeti odnose Amerike i Srbije, kao i direktno skrivanje onoga za koga je i sam svestan da postoje ozbiljni dokazi i sumnje da snosi odgovornost za taj zločin, dovelo je do sledeće faze američkog pritiska. Naime, američke vlasti nedavno su zabranile Guriju ulazak na svoju teritoriju zbog, kako je navedeno, umešanosti u grubo kršenje ljudskih prava, jer postoji osnovana sumnja da je 1999. godine učestvovao u ubistvu braće Bitići.
Osim niza obećanja da će zločinci biti otkriveni, prema izjavama porodice Bitići, Vučić je u privatnim razgovorima sa njima naveo Radosavljevića kao jednog od dvojice odgovornih za ubistvo članova njihove porodice. Takođe, u pismu grupe republikanskih kongresmena upućenom američkom potpredsedniku Majku Pensu, iz 2017. godine, između ostalog se navodi da je Aleksandar Vučić okrivio bivšeg komandanta za umešanost u ubistvo braće Bitići.
„Od 2014. godine predsednik Vučić nije pružio više od obećanja za rešavanje slučaja torture i ubistva trojice američkih državljana iz NJujorka. Tokom svojih prethodnih poseta Beloj kući 2015. godine predsednik Vučić je obećao američkom narodu kao i visokim funkcionerima SAD uključujući i tadašnjeg potpredsednika DŽoa Bajdena, da će rešiti ovaj slučaj u najkraćem mogućem roku“, pisalo je, između ostalog, u pismu.
Uprkos svemu, trenutno u javnosti odzvanja samo izjava člana Glavnog odbora SNS i Vučićevog štićenika da ga baš briga jer mu je zabranjen ulaz u SAD.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.