Imam žestok otpor prema toj vrsti hrvatstva, gde je diskurs nacionalista na ustaškom koloseku, pričao je beogradskim studentima Drago Pilsel, jedan od najistaknutijih boraca za ljudska prava i suočavanje sa prošlošću u Hrvatskoj, tokom tek okončane posete Beogradu, u prostorijama Centra za kulturnu dekontaminaciju.
Novinar i publicista, čije su dede bile gestapovac i ustaša, a otac telohranitelj Ante Pavelića, odrastao je uz ustaške korake, da bi se početkom rata na prostoru bivše Jugoslavije, a, pre svega, 1995. godine, okrenuo protiv sopstvenog identiteta i započeo snažnu borbu protiv fašizma. Od kada se, kako sam kaže, zgrozio ubistvima Srba u Hrvatskoj, nakon operacije „Oluja“, hrabro i uprkos oštroj osudi društva, o tim zločinima govori javno, tražeći pravdu i upirući vrlo kritičkim prstom u one koji afirmišu tu operaciju kao Dan pobede.
– To divljaštvo i prezir Hrvata prema srpskim manjinama me je duboko ganulo, pričao je Pilsel, sve vreme ističuću koliko je i sam tokom odrastanja robovao ustaštvu, mržnji prema Srbima, gadljivosti i osećanjima superiornosti nad Jevrejima… Pilsel je govorio o mogućnostima izgradnje društva lišenog nacionalnog ekskluziviteta, jer je, kako smatra, ono iskonsko u čoveku stanje saosećajnosti, uskakanja i grljenja, a ne mržnje.
Na tribini „Nove generacije u susret nasleđenim problemima“, u organizaciji „Edukacija za 21. vek“ i beogradskog forumZFD-a, preispitivali su se fenomeni političkih i etničkih identiteta preoblikovani raspadom bivše Jugoslavije, a na panelu na kojem je svoju borbu protiv ustaštva predstavio Drago Pilsel, govorili su i Stefan Surlić sa beogradskog Fakulteta političkih nauka i Srđan Šušnica, kulturolog iz Banjaluke.
Surlić se dotakao teme o načinu na koji aktuelna vlast rešava kosovsko pitanje, ističući u prvi plan oholost i bezobzirnost političke elite koja, kako kaže, u istorijskim trenucima navodne normalizacije odnosa i pomirenja, zapravo uopšte ne misli na ljude, već pokušava da zahvati delove teritorija. O trenutno najistaknutijem pojmu u javnom govoru, tom procesu – razgraničenje, Surlić pronalazi suštinu odnosa vlasti i njihovih namera, ali i način na koji oni demitologiziraju Kosovo. Da se razgraničimo a ne da se pomirimo i suočimo sa prošlošću, da izvučemo nešto što možemo, ne stavljajući ljude već teritoriju u fokus, pričao je ovaj beogradski politikolog studentima.
Logičan sled takvog načina je, prema mišljenju Surlića, da se konačno podelimo, razgraničimo – za svagda. Postavio je retoričko pitanje, kada je mit o Kosovu poprimio telesni, materijalni oblik, napominjući da je interpretacija tog mita klasična zloupotreba, jer se bavi isključivom brigom o teritoriji, odnosno Albancima zapravo brani da na toj teritoriji žive i rade. Surlić je ukazao i na trend posmatranja normalizacije odnosa i pomirenja Srba i Albanaca kroz interes.
– Vidite da mogu zajedno, oni se sreću i trguju na pijacama, istakao je toliko puta ponovljen stav koji se u ovom, kako ga je u navedenom kontekstu okarakterisao – postmodernom dobu – mogao čuti u vezi sa ovom temom. Interes kao osnova odnosa Srba i Albanaca, odnosno potpuni izostanak namere da se, kako je rekao, volimo, već samo da sarađujemo, jer imamo interes.
O tome kako su Srbi, koji su se borili u JNA, tokom devedesetih, otišli u rat sa petokrakama a vratili se sa kokardama, pričao je, između ostalog, Banjalučanin Srđan Šušnica. Govoreći o pojmu etnofašizma, Šušnica je istakao da su oni koji su obuhvaćeni time kao stanjem i nacionalnim osećanjem, prvo napali ono što je Jugoslovene spajalo – komunizam. O paradoksima zlokobnog srpskog nacionalizma, Šušnica je pričao kroz primere iz sopstvenog života, među kojima je, početkom rata, bio i zahtev za izjašnjavanjem o nacionalnoj pripadnosti, te o zabrani upotrebe određenja – Jugosloven, u tadašnjem školskom sistemu u Republici Srpskoj.
– Srbima iz Banjaluke i Jagodine hteo se nametnuti na silu zajednički identitet, odnosno bosanskim Srbima se hteo zabraniti osećaj zajedništva sa njihovim komšijama i okruženjem kojem životno, vekovima pripadaju, naveo je Šušnica.
Obrazovanje u suočavanju s prošlošću
Beograd // U sredu, 19. septembra, s početkom u 16.30 časova u Američkom savetu, biće održano predavanje, ujedno i promocija časopisa Balkan Perspectives, čija je tema u broju 8. bila posvećena ulozi obrazovanja u suočavanju sa prošlošću. Predavanje će održati Marijana Toma, ekspertkinja za ova pitanja i jedna od autorki teksta u ovom broju, pod nazivom: „Ratovi 1990-ih u udžbenicima istorije u Srbiji“. Kako je tema posvećena obrazovanju, predavanje je namenjeno učenicima završne godine srednjeg obrazovanja i prve godine fakulteta i biće održano na engleskom jeziku. Broj mesta je ograničen.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
