Kada će Vučić ispuniti obećanje

Udruga pravnika Vukovar 1991, koja je Tužilaštvu u Srbiji podnela krivičnu prijavu još 2008, u međuvremenu je slala opomene zbog nepostupanja po njihovoj krivičnoj prijavi, da bi potom, u maju ove godine, podnela ustavnu žalbu Ustavnom sudu Srbije.

– Prošle godine smo razgovarali i sa premijerom Vučićem, sadašnjim predsednikom, koji nam je obećao da će nam omogućiti da u septembru dođe naša delegacija u Stajićevo. Međutim, do dan-danas ništa se nije dogodilo. Sad ćemo se obratiti novim pismom novoj premijerki i predsedniku, kaže za Danas Zoran Šangut, predsednik Udruge pravnika Vukovar.

Srbija je od Hrvatskog državnog odvjetništva dobila sve prikupljene podatke. Međutim, objašnjava naš sagovornik, problem je sa imenima jer su se u logorima svi međusobno oslovljavali nadimcima.

– Ipak, neka imena su svakako poznata, i kad bi se ušlo u arhivu JNA, sve bi postalo jasno. Zna se za potpukovnika Miroslava Živanovića, koji je nažalost umro, kao i za generala Aleksandra Vasiljevića, koji je osnovao logore, navodi Šangut.

Kroz pet najvećih srpskih logora, Begejci, Stajićevo, KPZ Sremska Mitrovica, KPZ Niš i VIZ Beograd, prošlo je nešto više od 7.000 zarobljenika iz Hrvatske. Među njima je bilo pripadnika hrvatskih vojnih jedinica, ali je najviše bilo civila koje su snage JNA zarobile u Vukovaru, Osijeku i okolnim naseljima. Od tajnih službi JNA poznato je da je odluku o formiranju logora doneo general armije Veljko Kadijević, uz saglasnost državnog i vojnog rukovodstva tadašnje SFRJ.

U ovim „prihvatnim centrima“, kako su eufemistički nazvani u Srbiji, nije bilo ni minimalnih uslova za boravak. Bili su omeđeni bodljikavom žicom, ponegde bez prozora, pa i sa golim betonom i bez ikakvih podloga za spavanje. Nekadašnji zarobljenici svedoče da su ih oficiri i pripadnici tajnih službi svakodnevno tukli ne bi li iznudili priznanje o učešću u vojnim pohodima, seksualno zlostavljali, zastrašivali, izgladnjavali, a nekoliko njih je i ubijeno. Ima ljudi koji su izgubili i do 50 kg, a mnogi i danas žive sa teškim zdravstvenim posledicama torture.

Među logorašima u Stajićevu, Nišu i Sremskoj Mitrovici bio je i Šangut, koji je svedok četiri ubistva, a od 250 iskaza koje je Udruga prikupila pobrojalo se oko 20 smrtnih slučajeva od posledica premlaćivanja. Takođe je veliki broj nestalih, za koje se smatra da su isto ubijeni i o kojima bi se moglo saznati kad bi se u Srbiji otvorile arhive.

– Ja sam svjedok četiri ubistva, a bio sam u Stajićevu, Nišu i Sremskoj Mitrovici. Svoja svjedočanstva o boravku u logorima i sve torture kroz koje sam prošao ispričao sam i Vukčeviću i Snežani Malović, a i Vučiću. No tadašnja ministarka Malović mi je otvoreno priznala da jednostavno politika ne da da se tu nešto napravi, kaže Šangut.

Logično je, smatra naš sagovornik, da trenutno najveću odgovornost imaju predsednik, vlada i zakonodavna tela, „jer jedino oni imaju moć da nešto poduzmu“.

Tužilaštvo za ratne zločine pitali smo da li namerava da sprovede istragu o zločinima u ovim logorima odnosno da postupi po krivičnoj prijavi, s obzirom na Vučićevo obećanje od prošle godine, kao i na popunjeno mesto tužioca za ratne zločine, ali odgovor nismo dobili.