Kandić: Srbija ni devedesetih nije bila ovoliko tamna

Zato nama predstoji da se direktno obratimo Evropskoj komisiji i da vidimo da li u toj instituciji postoji svest o tome da je evropska zajednica ispustila postkonfliktne države i podršku tranzicionoj pravdi – rekla je juče na konferenciji za medije „Blokada suočavanja s prošlošću i procesa REKOM“, Nataša Kandić, koordinatorka Koalicije za REKOM – Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava počinjenim na teritoriji nekadašnje SFRJ od 1. januara 1991. do 31. decembra 2001. godine.

Ona je, odgovarajući na pitanja novinarke Danasa, podsetila da dosad nije bio slučaj da se Evropska komisija ili Evropski parlament uključuje u proces suočavanja s prošlošću, već su ga samo podržavali, „i to je najveći problem, jer nema koraka napred, koji je nama neophodan“.

– Jedini pomak vidimo u tome što je komesar za ljudska prava Saveta Evrope nedavno rekao da je potrebno više, odnosno da je potrebna ta politička podrška evropske zajednice – istakla je Kandić, dodajući da će se Koalicija za REKOM svim snagama boriti za napredak. Na pitanje šta očekuje od mini-samita premijera Zapadnog Balkana u Sarajevu 15. marta, Kandić je odgovorila da je to „jedan nametnut samit“, koji se događa posle posete visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini.

– Postoji veliko uznemirenje u Briselu zbog toga šta se događa u ovom regionu, velika zastrašćenost eskalacijom sukoba. Čini nam se da ta uznemirenost stvara prostor za razmatranje ideje osnivanja REKOM-a, koja može da spusti tenzije u regionu i okupi političare – navela je Nataša Kandić. Upitana kada su predstavnici Koalicije za REKOM poslednji put razgovarali sa srpskim zvaničnicima i da li pokušavaju da ugovore sastanak s njima, ona je izjavila da, iako politički establišment deklariše svu svoju posvećenost evropskoj zajednici, konkretna dela to teško potvrđuju.

– Nema više komunikacije u vezi sa pomirenjem zato što to ovde više nije prioritet. Političarima ne pada na pamet da se sastanu sa nevladinim organizacijama, za koje ovde premijer kaže da su strane agenture. Ovde se i evropske institucije smatraju špijunskim. Dakle, imamo jednu tamnu Srbiju, koja nikada nije bila ovako tamna čak ni u vreme devedesetih, kada je ipak bilo prostora za mišljenje – ukazala je Kandić, inače osnivačica i bivša izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo.

Ona je istakla da se mora prestati sa retorikom na političkoj sceni koja liči na onu uoči rata devedesetih, ispunjenu populizmom i ekstremizmom. Alarmantno je, dodala je, da je napušteno pravo na znanje o tome šta se desilo u prošlosti i to vrlo svesno sa tog političkog nivoa. Prema njenim rečima, završetkom sa optužnicama i hapšenjima, a i suđenja se privode kraju, ostala je praznina koju EU još nije osmislila.

– Potrebni su razrađeni standardi koji bi doveli do formiranja demokratskih institucija, koje će sprečavati ovo što se danas događa – naglasila je Nataša Kandić. Profesor iz Sarajeva Zdravko Grebo, takođe zagovornik osnivanja REKOM-a, ukazao je da je poruka sa ovog skupa pomalo rezignirajuća i istakao da su ovakvi javni nastupi predviđeni da se održe, posle Beograda, u Prištini, Zagrebu i Sarajevu.- Opšti poklič glasi zaboravimo prošlost, to će reći Plenković, Vučić i Bakir Izetbegović, okrenimo se budućnosti. To nije tačno, bez procesa koji podrazumeva sagledavanje i suočavanje sa prošlošću, nikakva dobro uređena sadašnjost, a pogotovo budućnost nije moguća – rekao je Grebo.

Rezultati koji obavezuju

Jedan od osnovnih zadataka REKOM-a, utvrđen Izmenama Statuta REKOM, je popis civila i vojnika koji su izgubili život u vezi sa ratom, kao i dokumentovanje mesta zatočenja tokom ratova. Koalicija za REKOM je uporedo sa zagovaranjem osnivanja REKOM započela da sprovodi empirijsko istraživanje ljudskih gubitaka u ratovima devedesetih i mesta zatočenja i BiH, kako bi podržala mandat REKOM-a i pomogla Komisiji u dokumentovanju pojedinačnih sudbina žrtava i mesta zatočenja.

Do kraja 2016. godine, Koalicija za REKOM je potvrdila identitet i okolnosti smrti oko 23.000 ljudi koji su izgubili život u ratu u Hrvatskoj i na Kosovu, na osnovu 56.000 dokumenata, među kojima su oko 17.000 izjave svedoka i članova porodica. Dokumentovano je 630 logora i mesta zatočenja u BiH, u kojima je bilo zatočeno preko 170.000 ljudi, najviše civila. Koalicija za REKOM je izgradila Bazu podataka o ljudskim gubicima, koju je tim eksperata za povrede ljudskih gubitaka u vreme oružanih sukoba, nakon dvogodišnje analize, u februaru 2015. godine, ocenio najpouzdanijom bazom podataka o ratnim žrtvama.