Kosovsko pravosuđe nije sposobno da samo vodi procese

U izveštaju FHPK se, kako piše Kossev, navodi da glavni pretresi po optužnicama za ratne zločine, kao i pritvor optuženih traju nedozvoljeno dugo.

FHPK smatra da Sudski savet Kosova i Tužilački savet Kosova moraju po hitnom postupku da reše pitanje prevođenja sudskih i tužilačkih odluka na jezike manjinskih naroda i da saradnja između srpskih i kosovskih pravosudnih organa treba da bude uspostavljena.

Prošla godina je bila specifična jer je bila prva u kojoj su se kosovske pravosudne institucije potpuno samostalno i bez međunarodnih sudija i tužilaca nosile sa najtežim krivičnim predmetima, poput onih po optužbama za ratne zločine, istakao je FHP u svom izveštaju. UNMIK i EULEX, koji su bili zaduženi za pravosuđe nakon oružanog sukoba, istraživali su više od 1.100 predmeta za ratne zločine.

Do kraja 2018. godine, oko 900 nerešenih predmeta preneto je u nadležnost kosovskog pravosuđa.

„Tempo kojim su se organi gonjenja na Kosovu do sada bavili rešavanjem ovih predmeta ne obećava i može se zaključiti da se pravosuđe u celosti nalazi tek na početku jednog ogromnog zadatka da obezbedi pravdu za žrtve i njihove porodice, kao i da identifikuje počinioce ovih zločina, ustanovi njihovu krivicu i kazni ih prema zakonu“, istakao je FHP Kosovo.

Prva i prioritetna preporuka FHPK je da mora da bude povećan broj sudija i tužilaca koji će se isključivo baviti ratnim zločinima.

Posmatrači FHPK su od januara do decembra prošle godine pratili 40 zasedanja sudova u šest krivičnih predmeta po optužbama za ratni zločin protiv civilnog stanovništva, kao i u jednom predmetu koji je povezan sa suđenjima za ratne zločine (slučaj Drenica – kada su pojedini optuženi za ratni zločin terećeni i za bekstvo iz Kliničko-bolničkog centra u Prištini, gde su boravili u vreme kada se protiv njih odvijao krivični postupak).

U većini ovih slučajeva, u pitanju su suđenja za ratne zločine protiv civilnog stanovništva, koji se pripisuju srpskim snagama tokom rata na Kosovu 1999. Samo jedan se ticao zločina koji su počinili pripadnici OVK.

U tom jednom slučaju protiv OVK Remziji Šalja je zbog ubistva Hadžija Petrešija 1998. u selu Dulje, kod Suve Reke, osuđen na 10 godina zatvora. Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je prošle godine tri optužnice protiv četvorice optuženih: Zorana Đokića, Nenada Arsića, Zlatana Krstića i Destana Šabanaja.

Posmatrači FHPK su pratili i suđenja koja su imala politički karakter i direktno ili indirektno bila povezana sa ratnim zločinima, kao što je sudski postupak protiv Nedeljka Spasojevića u slučaju ubistva Olivera Ivanovića, kao i predmet protiv Ivana Todosijevića zbog izjava o Račku i albanskim teroristima. Todosijević je 5. decembra prošle godine osuđen u prvostepenom postupku na dve godine za krivično delo podsticanje na nacionalnu, rasnu, versku mržnju, nemire i netoleranciju zbog izjave da je „masakr u Račku izmišljotina“, a Albanci teroristi i ubice.

FHPK ocenjuje da je izrečena kazna preoštra i da je suđenje pratila politizacija sa obe strane.

Za saradnju Beograda i Prištine

„FHP Kosovo je u više navrata svojim preporukama isticao da je od neprocenjive važnosti uspostavljanje pravne saradnje između Kosova i Srbije. Imajući u vidu trenutnu političku situaciju punu intenzivnih aktivnosti, a posebno insistiranje međunarodne zajednice na nastavku političkih pregovora sa Srbijom, smatramo da je veoma važno da se u dnevni red ovih pregovora uvrste pitanje međunarodne pravne saradnje sa Srbijom i pružanje međusobne pravne pomoći. Uspostavljanje međunarodne pravne saradnje je od ključne važnosti za uspostavljanje komunikacije između pravosudnih institucija Kosova i Srbije, a time i za uspešnije procesuiranje ratnih zločina“, zaključuje FHPK u svom izveštaju.