Kumovi i ljubavnici

NJih u sudnici 1 Specijalnog suda, u delu određenom za publiku, niko nije podržao. Nije bilo porodica, prijatelja, političara… Ali je zato bilo članova porodica žrtava, njihovih prijatelja, te predstavnika medija i nevladinih organizacija. Na svim suđenjima za ratne zločine na kojima sam bila, a bila sam na mnogim, samo na suđenju za ubistvo 1.313 bošnjačkih civila u Kravicama kod Srebrenice, optuženi imaju podršku od nekulturnih radikala.

Znači, nakon tri i po godine od podizanja optužnice, suđenje za zločin u Štrpcima je počelo.

Prvi je svoju odbranu pred sudskim većem, kojim je predsedavala sutkinja Vera Vukotić, izneo prvooptuženi Gojko Lukić, rođeni brat Milana Lukića koji se u javnosti smatra organizatorom otmice u Štrpcima (za šta nikada nije odgovarao) i koji trenutno izdržava zatvorsku kaznu zbog drugih počinjenih zločina u Višegradu. Nebojša Ranisavljević je jedina osoba osuđena za zločin u Štrpcima, i to na 15 godina zatvora, koju je u međuvremenu izdržao. Upravo je on svojevremeno ispričao grozote koje je sa svojim saborcima činio Milan Lukić nedužnim civilima otetim u Štrpcima.

Ali da se vratimo njegovom bratu Gojku. „Pošteno da ti kažem, gospođo (obraćajući se sutkinji Vukotić, prim. aut) da mi se stomak prevrne… Mile mi majke, nemam veze sa tim događajem… Kunem ti se pošteno kao bogu“, rekao je Gojko Lukić, pričajući kako je svom bratu Milanu govorio da se mane rata, kao i da mu je drugog brata Novicu 2004. ubila „specijalna policija“ pred ženom i detetom.

Jovan Lipovac je na suđenje došao u trenerci. Prvo je rekao da neće iznositi odbranu, pa dok se vraćao na svoje mesto (optuženi nisu sedeli u delu predviđenom za optužene) rekoše mu ostali optuženi i advokat da je pogrešio, te se Lipovac vratio za govornicu i rekao da će ipak izneti odbranu. Naveo je da su iz optužnice tačni samo njegovi lični podaci. Na sugestiju svog advokata, odbio je da odgovara na pitanja tužioca u ovom predmetu Mioljuba Vitorovića, koji se na tu odluku Lipovca blago nasmejao.

Braća Vasiljević, LJubiša i Duško, kumovi su sa braćom Lukić. Prvo je govorio LJubiša, koji je zavrnuo pantalone kako bi sutkinji Vukotić pokazao levu potkolenicu gde je bio ranjen, ukazujući da zbog ranjavanja nije mogao da izvrši zločin u Štrpcima, jer je u to vreme koristio štake. Pričao je kako je na ratište išao stopom – od Užica do Višegrada. Rekao je i da je optuženu Draganu Đekić prvi put video u pritvoru, te da je mislio da je muško (šta god mu to značilo).

NJegov brat Duško, takođe, rekao je da nema nikakve veze sa otmicom, te da je iz „patriotskih razloga“ otišao na ratište. Viđao je Lipovca u Višegradu, Draganu Đekić ne zna.

Najzanimljivija je upravo bila Dragana Đekić, inače tadašnja devojka Nebojše Ranisavljevića, jedinog osuđenog. I ona je rekla da „apsolutno nema veze sa optužbom“, sem da je u to vreme bila u Višegradu. Kaže da je sa 16 godina otišla u rat, da je poznavala Milana Lukića sa ratišta, koji joj je u januaru 1993. tražio da dovede dobrovoljce, što je ona i učinila. Nije mogla tačno da se seti sa koliko njih je otišla u Višegrad, misli da ih je bilo oko 15 (među njima je bio i Ranisavljević, prim. aut). Rekla je da je za zločin u Štrpcima čula istog dana kada se desio, jer je „ceo Višegrad brujao o tome“, te da se „pričalo da je Milan Lukić uzeo ljude iz voza“. NJeno saslušanje bilo je najzanimljivije i zbog toga što je optužila zamenika tužioca za ratne zločine Bruna Vekarića da joj je rekao da će je pustiti iz pritvora ako prizna optužbe. Ona je već bila optužena za zločine u opštini Zvornik. Prvo je bila osuđena na pet godina zatvora, ali je nakon ponovnog suđenja oslobođena. Kaže da već 17 godina trpi torturu.

Ako se po jutru dan poznaje, biće ovo jedno od najmučnijih suđenja, ako tako smem da se izrazim.