Kumrije Mazrekaj traga za mužem Arifom 1Foto: EPA PHOTO/ MLADEN ANTONOV

Porodica Mazrekaj iz Drenovaca bila je prisiljena da napusti kuću nakon dolaska srpskih snaga, za koje Kumrije ne zna da li su bili vojska ili policija, tokom NATO bombardovanja.

Kumrija je sa tri ćerke završila u izbegličkom logoru u Elbasanu, dok muž Arif i sin Jetmir ostaju zarobljeni u selu Beleg. Kumrija saznaje da je sin Jetmir uspeo da pobegne, ali je ranjen pri pokušaju bekstva. Nekoliko godina nakon rata njegovo telo je pronađeno u bunaru. Kumrija ni danas ne zna šta se desilo njenom mužu. Posmrtni ostaci nisu pronađeni.

– Ja sam iz Maznika, rođena sam u aprilu 1956. Muž mi se zvao Arif. Bio je 1960. godište. Ne sećam se kad smo se uzeli, ali znam da sam imala 18 godina. Dobili smo petoro dece, tri ćerke i dva sina. Najstariji, Haki, umro je. Posle njega je rođen Jetmir, onda ćerke Mirjeta, Agoneta i najmlađa Šemsija. Sva moja deca su išla u školu… Osim što su išli u školu, obrađivali su zemlju, a Jetmir je radio u šumi s drvima, priseća se Kumrije Mazrekaj u svojoj ispovesti. Ubrzo po početku NATO bombardovanja, srpske snage su došle u njihovo selo i naredili svim Albancima da ga napuste. „Došli su nam u kuću i samo rekli da moramo da idemo.“ Hodali su u koloni, pucalo je oko njih. Stigli u selo Beleg. „Prespavali smo tu noć. Sutradan oko pet su nas opkolili. Muškarce su odvojili, neke pretukli, neke odveli. Nas, žene i decu, sutradan su popeli na traktore, a muškarce zadržali. Ukupno 16 muškaraca iz sela Drenovca je zadržano.“

Traktorima su ih prevezli u Albaniju, Elbasan. Tamo je stigla sa ćerkama. Svakakve vesti su se čule. „Jednom je neko čuo da su muškarci iz našeg sela živi, da su ih odveli u crkvu u Dečanima. Moje ćerke su bile srećne kad su to čule. „Ajde, majko, da idemo, da ih nađemo“, govorile su mi. Onda smo čule da su mrtvi, spaljeni u selu Beleg. Od 16 Albanaca koje su srpske snage zadržale u selu Begaj, pronađeno je telo samo njenog sina Jetmira. Za ostalim se traga.

„U snu mi ne dolaze. Možda je to bolje. Jer bih osećala još veću bol. Desi se ponekad noću, samo sedim ovako jer ne mogu da spavam. Evo baš sinoć sam celu noć budna sedela. Legnem, ali ne mogu da zaspim, ustanem, sednem i pitam se kako je Bog dozvolio da nam se to desi.“

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari