Lizane Malaj svedočila pred Haškim tribunalom o ubistvu članova svoje porodice

Ona je svedočila 10. februara 2009. godine u postupku protiv Vlastimira Đorđevića, koji je za ratne i zločine protiv čovečnosti dobio kaznu zatvora od 18 godina.

Nakon udaje Lizane Malaj je prešla da živi u selo Korenica.

Na suđenju Đorđeviću opisala je trenutak kada su srpski policajci došli u dvorište njene porodične kuće i sve ukućane naterali da izađu.

Petoricu muškaraca su zadržali.

Među njima su bili njen sin Blerim i suprug, koji su odmah streljani. Policajci su im naredili da napuste selo i idu u Albaniju.

Pridružili su se velikoj grupi ljudi koji su iz drugih sela u okolini Đakovice krenuli prema Prizrenu.

Naknadno je saznala za sudbinu drugih članova svoje familije, čija su tela pronađena u masovnoj grobnici nadomak naselja Batajnica u Beogradu.

Sahranjena su u Meji na Kosovu.

Lizane Malaj: „Moj sin Blerim, u trenutku kada su oni pristigli, nalazio u dvorišnom WC i oni su ga s mesta uočili i rekli mu da legne. Vikali su i urlali… Moj suprug je izašao napolje, rekli su mu da nas sve pozove i kaže nam da izađemo. On je tako i postupio. On nas je pozvao i mi smo svi izašli. Kada sam izašla u dvorište, videla sam kako mi sin leži na zemlji“.

Tužilac Matijas Neuner: „Koliko je godina imao Vaš sin Blerim?“

Lizane Malaj: „Petanest i po. Pripadnik policije u plavoj maskirnoj uniformi ušao je u kuću, otvorio vrata, odnosno provalio kroz vrata i prisilio Nikolja i sve članove njegove porodice da izađu napolje… Što se tiče njegove žene, ćerki i sina, svi su dobili naređenje da izađu napolje dok su Nikolj i Andruš prisiljeni da legnu na tlo. Nama je naređeno da izađemo iz kuče i da peške odemo u Albaniju. Nas 17…“.

Na pitanje tužioca da li je neko ostao u dvorištu, Lizane Malaj je odgovorila da su ostala petorica muškaraca, među kojima su bili njen muž i sin Berim „Njih su tamo zadržali… Odmah nakon toga čula sam pucnjavu i krikove. Bio je to jedan strašan krik, i to je bio glas moga sina. Pokušala sam se vratiti u dvorište kako bih videla mog sina i muža… Jedno od moje dece, Bekim, uzeo je moju ruku i rekao: „Molim te mama, nemoj nas pustiti, dođi nama“. I ja sam zbog dece odlučila da se vratim“, ispričala je, između ostalog, Lizane Malaj pred Haškim tribunalom.

Preuzeto sa recom.link