Foto: FoNet/TVPitanje pomirenja tiče se čitavog regiona. Nedavno usvojena Strategija proširenja Evropske unije prema Zapadnom Balkanu, koju je izradila Evropska komisija, jasno kaže: „Regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi su od suštinskog značaja za napredak zemalja u evropskim integracijama.
Zajedno sa poboljšanom regionalnom saradnjom, dalji napori ka pomirenju su ključni za očuvanje mira i trajne stabilnosti u regionu. Sve zemlje moraju nedvosmisleno da se posvete, i rečima i delima, prevazilaženju nasleđa prošlosti, i to postizanjem pomirenja i rešavanjem otvorenih pitanja mnogo pre pristupanja EU“, ističe za Danas Maja Kocijančić, portparolka Evropske komisije (EK).
Ona ukazuje i na stav EK da „regionalna saradnja, dobrosusedski odnosi i pomirenje ne mogu da budu nametnuti spolja, već da lideri regiona moraju da preuzmu punu ulogu u tome“.
– Ako su lideri u regionu ti koji daju ton celokupnom procesu, civilno društvo, takođe, ima važnu ulogu da pomogne ljudima da razumeju i da se suoče sa prošlošću. Zbog toga, Evropska komisija dugoročno podržava civilno društvo širom regiona. To uključuje podršku inicijativi za osnivanje REKOM-a. Iako je na liderima regiona da delaju, verujemo da bi REKOM mogao da bude značajan element u procesu pomirenja širom regiona.
Podsetimo, Koalicija za REKOM se zalaže za osnivanje Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava počinjenim na teritoriji nekadašnje SFRJ od 1. januara 1991. do 31. decembra 2001. godine (REKOM), koja bi doprinela procesu pomirenja u regionu. Predsednici Srbije, Kosova, Crne Gore i Makedonije, kao i bošnjački član Predsedništva BiH imenovali su lične izaslanike za pisanje Sporazuma o osnivanju REKOM-a, koji bi premijeri postjugoslovenskih zemalja potpisali na samitu u okviru Berlinskog procesa u julu u Londonu 2018. i time stvorili uslove da Statut REKOM-a stupi na snagu. Jedino predsednica Republike Hrvatske i predsednik Slovenije još uvek nisu imenovali lične izaslanike.
Koalicija za REKOM smatra da Strategija proširenja EU prema Zapadnom Balkanu jača kolektivnu integraciju, sigurnost, prosperitet i socijalno blagostanje, i ima perspektivu da postane ključni generator pomirenja i napretka u regiji bivše Jugoslavije, a Berlinski proces se pokazao kao odgovarajuća platforma za unapređenje regionalne saradnje i rešavanje prepreka ka pomirenju i prevladavanju prošlosti.
Nataša Kandić iz REKOM-a nedavno je ocenila da je većina lidera regiona pokazala političku volju da se osnuje REKOM, te da se taj politički trenutak ne sme propustiti. I Anita Mitić, donedavna direktorka Inicijative mladih za ljudska prava smatra da je krajnje vreme da se osnuje REKOM, jer će, prema njenom mišljenju, mladi u suprotnom ostati uskraćeni za pravo na istinu.
U intervjuu za Danas DŽenana Karup Druško, direktorka udruženja Tranzicijska pravda, odgovornost i sjećanje, novinarka i urednica portala Avangarda, istakla je da je Inicijativa za osnivanje REKOM-a jedina regionalna inicijativa koja zagovara formiranje međudržavne, regionalne komisije koja bi sačinila izvještaj sa imenima i prezimenima žrtava i okolnostima njihovog stradanja, naglašavajući da ova inicijativa „jednostavno nema alternativu“.
„Kad-tad će se dijalog o suočavanju s prošlošću morati otvoriti, a civilno društvo kroz Koaliciju za REKOM nudi upravo to, jer bez suočavanja s prošlošću nema budućnosti ni za jedan narod, ali ni za države“, tvrdi Karup Druško. I Bekim Blakaj, izvršni direktor Fonda za humanitarno pravo Kosovo, smatra da jedino REKOM ima kapacitet i šansu da uspostavi saradnju na regionalnom nivou kada se radi o suočavanju sa prošlošću i da doprinese pomirenju u zemljama bivše Jugoslavije. „Jedino REKOM može da utiče da žrtve budu priznate i van svoje zajednice, da utiče da žrtve budu priznate i u zajednici odakle potiču počinioci zločina. Ukoliko se to ostvari, onda je to prvi korak ka pomirenju među narodima bivše Jugoslavije“, rekao je Blakaj u intervjuu za Danas.
Podsetimo, Evropska komisija je 6. februara objavila paket strateških dokumenata o perspektivi proširenja EU na države Zapadnog Balkana. U tim dokumentima se navodi da je put ka članstvu zemalja regiona u EU realna opcija, koja, ipak, podrazumeva iskrenu političku posvećenost, reforme i rešavanje svih bilateralnih problema. EK smatra da je vreme da se otvorena pitanja u regionu rešavaju energičnije, s obzirom na to da je prošlo 25 godina od sukoba na prostoru bivše Jugoslavije. U tom smislu, sve zemlje Zapadnog Balkana se pre pristupanja EU moraju posvetiti prevazilaženju nasleđa prošlosti, postizanju pomirenja i rešavanju otvorenih pitanja, što uključuje efikasnu i sveobuhvatnu normalizaciju odnosa i pravno obavezujući sporazum između Srbije i Kosova.
EK predviđa i aktivan angažman institucija EU, koji je uokviren u šest zajedničkih oblasti od interesa i za države regiona i za EU, a jedna od oblasti je Inicijativa za podršku pomirenju i dobrosusedskim odnosima, koja uključuje podršku inicijativama koje vode pomirenju i tranzicionoj pravdi, kao što je REKOM. Tu je i podrška borbi protiv nekažnjivosti, potom regionalno rešenje za problem nestalih osoba i neeksplodiranih mina, te dalja podrška inicijativama pomirenja, poput Regionalne kancelarija za mlade. Evropska komisija je najavila i podršku obrazovanju, ali i intenziviranje saradnje u oblasti kulture, omladine i sporta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
