Mesta stradanja služe za etničke podele 1Foto: Pixabay/Qimono

Obeležavanje mesta stradanja u BiH, aktivističke politike i praksa sećanja koje se sprovode u Prijedoru, doprinos REKOM-a sećanju i odnosu medija prema tom pitanju, bile su neke od tema onlajn konferencije o politikama i praksama sećanja u ovoj zemlji.

Debatu su organizovali Udruženje Tranzicijska pravda, odgovornost i sjećanje u BiH, u saradnji sa Centrom za demokratiju i tranzicionu pravdu iz Banja Luke i Udruženjem za društvena istraživanja i komunikacije, a u ime REKOM mreže pomirenja.

Edvin Kanka Ćudić, član Regionalnog saveta REKOM mreže pomirenja, podsetio je da REKOM čini 2.200 organizacija, koje rade na regionalnom pristupu suočavanja s prošlošću.

Naveo je da Koalicija za REKOM nije imala političku podršku u celom regionu, tako da je prošle godine ime promenjeno u REKOM mreža pomirenja.

Naglasio je da je cilj REKOM-a da napravi popis svih žrtava ratova na tlu bivše Jugoslavije.

Pravnica Lejla Gačanica, govorila je o tome kako spomenici u BiH predstavljaju konkurentnost izeđu tri službena narativa.

Dodala je da se mesta sećanja, umesto da imaju isceljujući uticaj na zajednicu, često zloupotrebljavaju u etnički podeljenom prostoru.

Naglasila je da spomenici ne doprinose suočavanju s prošlošću već služe za učvršćivanje starih i stvaranje novih podela.

Goran Zorić, aktivista za ljudska prava iz Prijedora, naveo je da je ovaj grad mesto relativno visokog povratka ljudi nakon rata.

Povratnička zajednica, dodao je on, zahtevala je pravdu i istinu.

Zorić je govorio o masovnosti počinjenih zločina u Prijedoru, gde je ubijeno više od 3.000 civila, 102 dece i gde su postojali koncentracioni logori.

Kako je objasnio, cilj aktivista je bilo kreiranje nove politike sećanja u Prijedoru.

– Suočavanje s prošlošću je u Prijedoru za nas proces političke borbe protiv institucija vlasti – naglasio je Zorić, dodajući da u centru Prijedora postoje spomenici palim borcima srpske nacionalnosti, ali ne i bošnjačkim i hrvatskim civilnim žrtvama.

Srđan Puhalo, novinar i psiholog, naveo je da teme suočavanja s prošlošću nikako da dopru do medija, smatrajući da se tiraži ne dižu pričama o ratu i zločinima.

– Kad pričate s mladim ljudima, oni misle da je prije 30 godina živela gomila neandertalaca koji su se međusobno ubijali i misle da su oni pametniji i da se neće tako ponašati. Međutim, između dva rata je prošlo 45 godina i vreme nije dobar faktor da se sve zaboravi. Mislim da je sistemski plan ljudi na vlasti da se nikad ne suočimo s našim demonima. Oni na taj način dobijaju kvalitetnu municiju – naglasio je Puhalo, navodeći da je situacija u regionu takva da može da u budućnosti dovede do novih sukoba.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari