Ministarstvo pravde nije obratilo dovoljnu pažnju na ratne zločine

Revizija Akcionog plana podrazumeva da je Ministarstvo pravde analiziralo rad tih državnih organa i utvrdilo koje su aktivnosti sproveli u potpunosti, koje su sproveli delimično, a koje uopšte nisu sproveli. Iz teksta postojećeg nacrta revidiranog Akcionog plana stiče se utisak da Ministarstvo pravde nije obratilo dovoljnu pažnju na oblast ratnih zločina, već da je olako poverovalo nadležnim organima da su neke od aktivnosti sproveli, a u stvari ih ili nisu sproveli ili su ih sproveli delimično – ističe za Danas Ivana Žanić, direktorka pravnog programa Fonda za humanitarno pravo povodom nacrta revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23.

Kako objašnjava naša sagovornica, Ministarstvo pravde je nadležno za praćenje sprovođenja Akcionog plana za Poglavlje 23 i ono je u krajnjoj liniji odgovorno za njegovu potpunu realizaciju.

– To ujedno znači da ukoliko neke od aktivnosti nisu sprovedene, Ministarstvo pravde treba da reaguje proaktivno, tako što će utvrditi zbog čega aktivnosti nisu sprovedene i da eventualno predloži izmene rokova ili izdvajanje dodatnih finansijskih sredstava za te aktivnosti. Podsećam da je Akcioni plan usvojen 2016. godine, a da je pre toga njegov tekst usaglašavan i pripreman tako da ni jedna aktivnost u njemu nije suvišna ili manje bitna. Zbog toga svaka aktivnost treba da bude u potpunosti i realizovana – navodi Žanić.

Ona ukazuje na činjenicu da Ministarstvo pravde do sada nije biralo proaktivan i odgovoran pristup, već da je uzimalo „zdravo za gotovo“ izveštaje državnih organa odgovornih za pojedinačne aktivnosti te dovelo do situacije da se danas mnoge aktivnosti u Akcionom planu, prema Izveštajima o sprovođenju Akcionog plana, smatraju „realizovanim u potpunosti“, što nije u saglasnosti sa situacijom na terenu.

– Na primer, jedna od obrisanih aktivnosti se odnosila na utvrđivanje jasnih pravila anonimizacije sudskih odluka, jer je prema izveštajima o sprovođenju Akcionog plana ta aktivnost sprovedena u potpunosti. Međutim, za sada samo Apelacioni sud u Beogradu ima Pravilnik o anonimizaciji sudskih odluka, dok u Višem sudu u Beogradu taj Pravilnik još uvek nije usvojen. Da bi se aktivnost smatrala sprovedenom, Pravilnik mora da usvoji i Viši sud u Beogradu, ali i da se Pravilnik Apelacionog suda izmeni – objašnjava Žanić.

Kako dodaje, Pravilnik Apelacionog suda predviđa da se u sudskim odlukama ne anonimizuju imena i prezimena osumnjičenih u postupcima za ratne zločine, jer se radi o teškim krivičnim delima u kojima javnost ima pravo da zna identitet počinilaca.

– Takvim rešenjem se zapravo dao primat tome da javnost ima pravo da zna ko su osuđeni za ratne zločine nad zaštitom njihove privatnosti. S druge strane, Pravilnik ne predviđa da se i imena i prezimena žrtava ne anonimizuju, već propisuje da njihova imena moraju biti anonimizovana jer se time štiti njihovo pravo na privatnost. Žrtve ratnih zločina su postale žrtve upravo zbog svog identiteta – nacionalne, rasne ili verske pripadnosti – i javnost u Srbiji, pored imena i prezimena počinilaca, ima pravo da zna i identitet žrtava ratnih zločina. Međutim, čini se da sudovima u Srbiji žrtve nisu važne i da je poželjno da se sakrije identitet ubijenih Bošnjaka, Hrvata ili kosovskih Albanaca – zaključuje Žanić.

Ministarstvu su dostupni komentari FHP-a

„Ukoliko je namera Ministarstva pravde da implementacija Akcionog plana za Poglavlje 23 zaista bude usmerena na to da se ojača vladavina prava u Srbiji onda ono treba da usvoji sve relevantne komentare koji pristignu na nacrt revidiranog Akcionog plana uključujući naravno i komentare FHP-a. Dakle, ukoliko je Ministarstvo pravde spremno da čuje argumentovane kritike i sugestije, komentari FHP-a su mu dostupni“, ukazuje Ivana Žanić.