Zaštićena svedokinja RM-115 radila je u bolnici u Sarajevu pre rata i nastavila da radi kada je bolnicu napustilo medicinsko osoblje iz redova Jugoslovenske narodne armije (JNA).
Ona je pred Haškim tribunalom 27. avgusta 2012. godine svedočila u postupku protiv nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića. Rekla je da je na radiju čula snimak presretnutog razgovora generala Mladića s pukovnikom Mirkom Vukašinovićem.
Čula je kako Mladić naređuje Vukašinoviću da „tuče“ po naseljima Velešići i Pofalići jer, kako je rekao, „tamo nema mnogo srpskog življa“. Čula je da naređuje i da se tuče Dobrovoljačka ulica, deo oko Humske i Đure Đakovića, kao i da se ispali „još jedan plotun na Predsjedništvo“, da Sarajlijama ne dā da spavaju i da im „razvuče pamet njihovu“. NJegov glas je prepoznala jer ga je gledala na televiziji. I često je i sam „navodio granatiranje“. Rekla je da je Mladićev glas svako znao, čak i deca. Zaštićena svedokinja je 29. maja 1992. bila na radnom mestu u bolnici kada je teško ranjena u eksploziji granate koja je bačena sa srpske strane.
Izjavila je da je to bila vojna bolnica, te da su u njoj bila vojna lica, koja su tražila da oni koji žele da napuste bolnicu, to i učine. Međutim, dodala je, kada su ta vojna lica otišla, počelo je granatiranje bolnice, jer je osoblje ostalo tu. Na pitanje tužiteljke kojoj vojsci su pripadali oni koji su ostali u bolnici i da li su uopšte pripadali nekoj vojsci, zaštićena svedokinja je odgovorila da oni koji su ostali nisu bili vojska, već medicinsko osoblje, a da su vojna lica prethodno otišla.
Upitana da li je u bolnici bilo naoružanih vojnika, skladišta municije i da li se bolnica aktivno koristila u vojne svrhe, zaštićena svedokinja je izjavila da jedino što ona zna jeste da su lečili ranjenike, da su u bolnici bili portiri, te da joj nije poznato da je bilo vojnih operacija. Na pitanje tužiteljke da li je među osobljem bilo bosanskih Srba i ljudi drugih nacionalnosti, zaštićena svedokinja je odgovorila sa „da“. Zaštićena svedokinja je naglasila da je taj dan u maju kada je granatirana bolnica bio koban za nju, da će ga se sećati dok je živa, kao i da je bio stravičan za sve u bolnici.
Ratko Mladić je prvostepenom presudom osuđen na doživotni zatvor za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja. Oslobođen je optužbe za genocid u još pet opština u BiH. Na tu presudu žalbu su uložili i branioci i tužioci. Tokom žalbenog procesa, Mladić je pred Mehanizmom za međunarodne krivične sudove, pravnih naslednikom Haškog tribunala, izjavio da da je čestito i zakonito radio kao oficir i da je optužnica protiv njega „pala u vodu“. Rekao je i da „ne brani sebe“, nego „narod srpski koji je na vetrometini velikoj“.
– Ja sam čovek koji se ceo život profesionalni vojnik. Čestito sam radio i u miru i u ratu, u skladu sa zakonima moje države koju je razorio NATO – naveo je Mladić u Hagu. Pravosnažna presuda Mladiću trebalo bi da bude izrečena u prvoj polovini sledeće godine.
Preuzeto sa rekom.link
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.