Najviši oficiri izuzeti od krivičnog gonjenja

… optužnica protiv odgovornih za ratne zločine sve je manje, za zločine izvršene na Kosovu nijedna nije podignuta, dok se visokorangirani oficiri još uvek ne pozivaju na odgovornost, nego se čak postavljaju na važna mesta u državnim institucijama. Kako ove institucije funkcionišu i kako radi Tužilaštvo za ratne zločine bez imenovanog tužioca, bile su među temama tribine ForumaZFD i lista Danas „22 godine posle sukoba: Da li su ratni zločini završena priča?“, koja je organizovana, kako je istakla moderatorka i novinarka Danasa Jelena Diković, u jedno sumorno vreme kada je reč o procesuiranju ratnih zločinaca, pravdi za žrtve i njihove porodice i suočavanju s prošlošću, i kada se navršavaju 22 godine od Dejtonskog sporazuma i 18 godina od NATO intervencije.

Izabrati tužioca za ratne zločine, kako je tom prilikom ukazala Nataša Kandić, koordinatorka Koalicije za REKOM, jeste pitanje koje se tiče pregovaračkih poglavlja i državne politike procesuiranja ratnih zločina.

– Kada se s tim odugovlači, onda se i ne vidi kako funkcionišu institucije. Nikada ništa nismo čuli od Jedinice za otkrivanje ratnih zločina, niti od Službe za ratne zločine, niti od Tužilaštva za ratne zločine (TRZ), niti od Republičkog tužilaštva, recimo, o događajima u kafiću Panda, ali smo zato te informacije čuli od premijera Vučića – rekla je Kandić.

Naime, u decembru 1998. u kafiću Panda u Peći ubijeno je šest mladića između 14 i 25 godina. Ovaj masakr se prvobitno pripisivao pripadnicima OVK, ali su potom prodrle informacije da je odgovornost na Državnoj bezbednosti Srbije, na šta je i premijer ukazao pre dve godine, rekavši da se naši organi „neće ponositi time šta su tada uradili“.

Ipak, ni posle toga, navodi Kandić, nije bilo reakcije službi i institucija koje se time bave.

Od tih službi ni TRZ nije moglo ništa da očekuje. Kako je na tribini podsetio Vladimir Vukčević, bivši i do sada jedini tužilac za ratne zločine, na čelu Službe za otkrivanje ratnih zločina bio je šef kabineta Vlastimira Đorđevića, koji je haški osuđenik. Samo Tužilaštvo „nije imalo dovoljno kapaciteta“, a krivične prijave za ratne zločine, dodao je on, podnosio je jedino Fond za humanitarno pravo.
Vladimir Vukčević, koji je s mesta tužioca za ratne zločine otišao u decembru 2015, bio je do tada, kako kaže, izložen pritiscima i kritikama kojima mu se zameralo što se više bavio zločinima koje su počinili Srbi nego onima koji su počinjeni nad Srbima. Međutim, kako je rekao, nije on kriv „što su Srbi počinili više zločina“. Suprotno stavovima Vlade Srbije, Vukčević je na tribini naglasio da se u Srebrenici desio genocid.

– Da li se desio genocid u Srebrenici? Jeste, desio se. Imate odluku Međunarodnog suda pravde koji kaže da se tu desio genocid i tačka – rekao je Vukčević.

O novom tužiocu za ratne zločine

Govoreći o kandidatima za tužioca za ratne zločine, čiji se izbor suzio na Snežanu Stanojković i Milana Petrovića, učesnici tribine nisu optimisti u pogledu njihovog kapaciteta, jer “nemaju nikakvu viziju šta tačno treba raditi”, kako je navela Kandić. Sa novim tužiocem ili tužiteljkom, čiji se programi zasnivaju mahom na tome da se treba više baviti zločinima koje su drugi narodi počinili nad Srbima, možemo očekivati još manje optužnica, ako je tačna Vukčevićeva tvrdnja da su Srbi počinili više zločina.

Nadalje, ne možemo se nadati ni optužnicama protiv visokih oficira kao najodgovornijih za ratne zločine. Ukoliko bi premijer Vučić insistirao na njihovom procesuiranju, kako je na našoj tribini ukazao Miloš Teodorović iz Radija Slobodna Evropa, on bi se našao u problemu sa načelnikom Generalštaba Ljubišom Dikovićem, zbog zločina u kosovskom selu Rezale 1999, kao i sa Momirom Stojanovićem, koji je na poternici Kosova zbog zločina u Đakovici. Zatim bi imao problem sa Goranom Radosavljevićem Gurijem, aktuelnim članom Glavnog odbora SNS, koji se povezuje sa slučajem braće Bitići i sa operacijom prikrivanja tela ubijenih Albanaca. U ovom organizovanom državnom zločinu skoro hiljadu tela je krišom prebačeno sa Kosova i pokopano u Batajnici, Perućcu, Petrovom selu i Rudnici, gde su, međutim, ubrzo isplivala.

Manipulacije srpske delegacije pred UN

Srbija je od 2011. do 2016. podigla ukupno 33 optužnice protiv 56 osoba, ali su ti predmeti u ogromnoj većini bili ustupljeni Tužilaštvu iz pravosuđa u regionu ili od MKSJ, dok je svega šest slučajeva TRZ samostalno istražilo. Polovinom marta ove godine srpska delegacija je pred Komitetom UN za ljudska prava u Ženevi predstavila izveštaj o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima. Fond za humanitarno pravo je, međutim, ukazao na brojne manipulacije srpske delegacije prilikom iznošenja podataka o radu državnih organa koji se bave ratnim zločinima. Manipulisalo se brojevima optužnica i kao i brojevima žrtava (na primer, jedan isti slučaj iz Suve Reke sa 51 žrtvom obrađen je u dva suđenja, što su u računici Tužilaštva 102 žrtve), a takođe se pokušala prikriti činjenica da su se optužnice odnosile isključivo na nižerangirane počinioce.