Napad na Stari grad

Kako Fond za humanitarno pravo navodi u „Dosijeu: JNA u ratovima u Hrvatskoj i BiH“, artiljerijski napad JNA na Stari grad 6. decembra 1991. bio je usmeren na uništenje i oštećenje kulturnih dobara bez ikakve vojne nužde, budući da u blizini nije bilo vojnih ciljeva.

Tokom tog granatiranja najmanje 52 zgrade u Starom gradu su oštećene, dok je šest potpuno izgorelo.

Opsada Dubrovnika u kojoj su učestvovale jedinice JNA i Teritorijalne odbrane Crne Gore i Trebinja, počela je oktobra 1991.

Do kraja oktobra zauzeli su gotovo celu teritoriju dubrovačkog zaleđa između poluostrva Pelješac i Prevlaka, izuzev samog grada.

Ubijeno je više od 80 hrvatskih civila i oko 200 vojnika.

Dan sa najviše civilnih žrtava bio je baš 6. decembar 1991. kada je ubijeno 13 stanovnika Dubrovčana.

Od početka oktobra do 6. decembra 1991. godine, Dubrovnik je pretrpeo razaranja velikih razmera, a napadi su počeli nakon huškačke propagande u Crnoj Gori da Hrvatska planira da napadne i zauzme Boku Kotorsku.

Jedan od crnogorskih zvaničnika Svetozar Marović tada je izmislio čuvenu sintagmu „rat za mir“.

Nakon potpisivanja primirja u januaru 1992., JNA je prestala sa napadima.

Maja 1992., JNA se povukla sa Dubrovnika u susednu BiH, čija je granica u nekim delovima bila tek jedan kilometar udaljena od obale, i predala celokupnu opremu Vojsci Republike Srpske.

Do kraja 1992. Hrvatske snage su vratile kontrolu nad dubrovačkim zaleđem.

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju osudio je više oficira JNA zbog napada na Dubrovnik.

Optužnica MKSJ-a je tvrdila da je ofanziva imala za cilj odvajanje Dubrovnika od Hrvatske i pripajanje državi pod srpskom dominacijom stvaranjem „Dubrovačke Republike“.

Oficir JNA Pavle Strugar je pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju 2008. godine osuđen na kaznu zatvora od sedam i po godina zbog nedozvoljenog napada na Dubrovnik, civile, uništavanja ili hotimičnog nanošenja štete ustanovama namenjenim religiji, dobrotvornim svrhama i obrazovanju, umetnosti i nauci, istorijskim spomenicima i umetničkim i naučnim delima.

Zbog granatiranja Starog grada 2005. na kaznu zatvora od sedam godina osuđen i Miodrag Jokić, takođe oficir JNA.

Optužnica je podignuta i protiv Vladimira Kovačevića, koji zbog bolesti, u Hagu nije mogao da se izjasni o krivici, te je predmet 2007. ustupljen Tužilaštvu za ratne zločine Srbije.

Zbog nesposobnosti da prati suđenje, Kovačević nije procesuiran ni pred domaćim sudom u Beogradu.

Pred MKSJ je za granatiranje dubrovačkog Starog grada bio optužen i načelnik štaba JNA Milan Zec.

Optužnica protiv Zeca povučena je 26. jula 2002. zbog nepostojanja dovoljnih dokaza.

Crnogorski sudovi su osudili četiri bivša vojnika JNA zbog zlostavljanja zarobljenika u logoru Morinj.

Nakon potpisivanja primirja u januaru 1992., JNA je prestala sa napadima.

Maja 1992., JNA se povukla sa Dubrovnika u susednu BiH, čija je granica u nekim delovima bila tek jedan kilometar udaljena od obale, i predala celokupnu opremu Vojsci Republike Srpske.

Crnogorski predsednik Milo Đukanović se 2000, izvinio Hrvatskoj zbog napada na Dubrovnik.