Negiranjem genocida, Brnabić bi da bude veći katolik od pape

To smatraju sagovornici Danasa novinar Nemanja Stjepanović i Murat Tahirović, predsednik Udruženja žrtava i svjedoka genocida.

Kako ističu, dužnost Ane Brnabić kao premijerke Srbije je da, umesto dodvoravanja nacionalistima, prihvati nalaze međunarodnih sudova, osudi počinioce zločina počinjenih nakon pada Srebrenice i progovori o odgovornosti Srbije za srebrenički genocid

U intervju za Dojče vele (DW), Ana Brnabić je naglasila da u Srebrenici nije počinjen genocid. „Ne mislim da je bio genocid. Mislim da je… znate, mislim da je bio užasan, užasan zločin, ali genocid je u suštini kada… genocid je kada pobijete cijelu populaciju, žene, djecu, a to ovde nije bio slučaj“, rekla je Ana Brnabić novinaru DW Timu Sebastijanu.

– Ana Brnabić govori u ime države u kojoj je pri pominjanju Srebrenice zabranjeno koristiti reč genocid. Uprkos presudama dva međunarodna suda, zločin u Srebrenici je zabranjeno karakterisati kao genocid u skupštini, Vladi Srbije, svim drugim državnim organima, i što posebno brine – u pravosuđu. Mada je iz njenih izjava vidljivo da o tome zna malo ili nimalo, premijerka entuzijastično brani stav da u Srebrenici nije počinjen genocid, tvrdoglavo braneći neodbranjivo, komentariše za Danas novinar Nemanja Stjepanović, žar kojim premijerka svako malo negira genocid, a koji se može uporediti sa stepenom onog kojim to rade predstavnici aktuelne vlasti, do juče protagonisti i politički inspiratori najstrašnijih ratnih zločina u novijoj istoriji.

Stjepanović dalje konstatuje da Brnabić ne potiče iz radikalskog miljea, poput ljudi kojima je u vladi okružena, ali, kako navodi, utisak je da želi da se etablira kao neko ko istinski predstavlja stavove najveće vladajuće stranke.

– Drugim rečima, trudi se da bude veći katolik od pape. Ona je prihvatila da bude jedan od glavnih eksponenata politike koja nas uči da bi prihvatanje presuda o Srebrenici izrečenih pred međunarodnim sudovima značilo prihvatanje da je ceo srpski narod genocidan, što je već viđena manipulacija onih koji umanjuju razmere zločina u Srebrenici i trude se da različitim podmetačinama revidiraju sudski utvrđene činjenice. Paradoksalno je da takav pristup doprinosi onome od čega premijerka beži – da srpski narod i vlast Srbije budu viđeni kao podržavaoci i zaštitnici počinilaca genocida. Dužnost Ane Brnabić kao premijerke Srbije je da, umesto dodvoravanja nacionalistima, prihvati nalaze međunarodnih sudova, osudi počinioce zločina počinjenih nakon pada Srebrenice i progovori o odgovornosti Srbije za srebrenički genocid – smatra Stjepanović.

Komentarišući zamerke koje je predsednik mehanizma za međunarodne krivične sudove, Teodor Meron uputio premijerki, povodom njenih javnih nastupa u kojima negira genocid, sagovornik Danasa napominje da sudija Meron poručuje premijerki i njenoj vlasti da je bolje da ćuti, nego da se suprotstavlja presudama međunarodnih sudova.

– Vlast Srbije danas više nego ikad smatra da je Haški tribunal, odnosno njen naslednik Mehanizam za međunarodne krivične sudove, odveć slab da bi mogao da reaguje na revizionistički pristup Srbije. To je možda i tačno, ali premijerka treba da ima u vidu činjenicu da će se evropski partneri obazirati na ocene koje dolaze od strane haških sudija i, posebno, tužioca Serža Bramerca, a njihove ocene u pogledu odnosa Srbije prema prošlosti iz situacije u situaciju sve lošije i sve kritičnije. Kao što Srbija bez razrešenja kosovskog čvora neće moći u Evropsku uniju, tako je teško zamisliti da će biti primljena sa ovakvim odnosom prema prošlosti i negiranju zločina, između ostalog i srebreničkog genocida. Zato bi, kao što Meron sugeriše, premijerki možda zaista bilo bolje da poneki komentar o Srebrenici i ratovima devedesetih danas radije preskoči i prećuti, da joj se ne bi sutra desilo da nas, poput predsednika Srbije i njenog političkog mentora, ubeđuje da su joj ranije izgovorene reči izvučene iz konteksta – zaključuje Stjepanović.

Podsetimo, Meron se tokom svoje oproštajne posete Srbiji, sastao u utorak, 20. novembra, s premijerkom Brnabić. Nakon sastanka, usledilo je saopštenje za medije Mehanizma u kome se najviše govori o tome kako je Meron izrazio svoje neslaganje i razočaranje u vezi s nedavnim intervjuom koji je dala Brnabić za Dojče vele, u kojem poriče da se u Srebrenici dogodio genocid.

Meron je napomenuo Brnabić da je brojnim presudama Haškog tribunala jasno utvrđeno da zločini počinjeni u Srebrenici 1995. predstavljaju krivično delo genocida, uključujući i žalbenim presudama u predmetima „Krstić i Tolimir“, u kojima je on bio predsedavajući sudija. Što se tiče saopštenja za medije Vlade Srbije, ovo osporavanje Merona se uopšte ne spominje.

Murat Tahirović naglašava za Danas da je u periodu od 11. do 19. jula 1995. godine u Srebrenici počinjen genocid.

– To dokazuju presude Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, zatim presuda Međunarodnog suda pravde, kao i rezolucije usvojene u Evropskom parlamentu, Kanadi i mnogim drugim državama širom svijeta. Sve su to međunarodne institucije kojima mi iz regiona težimo i želimo imati ili biti u takvom sistemu, bar deklarativno, ističe Tahirović i dodaje da su „napori premijerke Srbije da negira počinjeni genocid u stvari dodvoravanje politici koju vodi predsjednik Srbije, a lično mislim da je njeno mišljenje o počinjenom genocidu potpuno drugačije“.

Prema rečima našeg sagovornika, Srbija je najodgovornija za ratove 90-ih na ovim prostorima, „ne samo zbog zločina koji su u njeno ime počinjeni, već i zbog kontinuiranog skrivanja počinioca tih zločina, počevši od Radovana Karadžića, Ratka Mladića, pa sve do danas, kada smo svjedoci skrivanja ne samo optuženih, nego i presuđenih ratnih zločinaca, poput Novaka Đukića“.

– U kriminalističko-pravnoj normi postoji pravilo da kada sudjelujete u skrivanju počinioca ubistva, vi ste saučesnik tog ubistva, ukazuje Tahirović i navodi da je prema tome predmet osmorice optuženih za zločine u zadruzi Kravica za ubistvo 1.313 Bošnjaka „još jedan u nizu primera da je Srbija i te kako odgovorna ne samo za ratove, već i za zločine koji su tada počinjeni“.

– Nedavno sam u BiH objavio tekst „Jesu li institucije BiH pod kontrolom ratnih zločinaca“, u kojem navodim niz primjera kako institucije veoma efikasno rješavaju sva pitanja ratnih zločinaca. Isto pitanje se može postaviti i u Srbiji, ali i Hrvatskoj. Pitanje je gdje smo to mi? Kako smo to odgojeni? I možda najvažnije kakva nas budućnost čeka? A podrška ratnim zločincima je jedina konstanta koja ima uzlaznu putanju – zaključuje Tahirović.

Sebastijan i Brnabić

Tok razgovora novinara Tima Sebastijana i premijerke Srbije je tekao ovako – Sebastijan: „Ali pogledajte, pa međunarodne institucije su rekle da se genocid desio“. Brnabić: „Gospodine, u redu. Neka su rekle. Za Srbiju se genocid u Srebrenici nije dogodio. Odgovorno lice za taj užasan ratni zločin je izručeno Hagu i Srbija je uradila sve što je bilo do nje“.

Sebastijan: „To je za Vas crvena linija koju nećete preći, zar ne? Vi hoćete da prekrajate istoriju?“. Brnabić: Mi samo kažemo ono što su činjenice za nas i dala sam Vam odgovor i ponoviću – u Srebrenici se nije desio genocid. Takođe, Vi posmatrate Srbiju kao da je ona neki izolovani sistem. Pogledajte kako zemlje u regionu tretiraju ratne zločince…“