Nekažnjivost ratnih zločina u Srbiji

Kako se ukazuje u izveštaju, prošle godine sproveden je mali broj istraga i podignut je mali broj optužnica, dok su suđenja nastavljena pred Višim sudom u Beogradu, ali bez krivičnog gonjenja zbog komandne odgovornosti.

Amnesti u izveštaju nabraja suđenja koja su se održala i to za zločine u Štrpcima iz 1993, za silovanje u Brčkom iz 1992. i za ubistvo više od 118 kosovskih Albanaca u predmetu „Ćuška“.

Dodaje se da je doneta jedna osuđujuća presuda u predmetu „Trnje“, kao i da je u Hagu nastavljeno suđenje Jovici Stanišiću i Franu Simatoviću.

„Civilni sektor kritikovao je neuspeh Srbije da prizna civilni status za oko 200.000 Srba koji su bili prinuđeni da napuste Hrvatsku 1995. tokom operacije „Oluja“. Tokom godine nije postignut opipljiv napredak u izradi zakona o nestalim osobama ili pronalaženju tela žrtava“, navodi se u izveštaju Amnestija.

Kada je reč o Kosovu, Amnesti navodi da kosovskom tužilaštvu nedostaju kapaciteti kako bi procesuiralo više od 900 nerešenih zločina, kao i više od 2.000 slučajeva nestalih lica, koji su nasleđeni od Misije Euleks, i uz ograničenu saradnju sa Srbijom. U izveštaju se naglašava da tokom prošle godine nije održano nijedno suđenje počiniocima seksualnog nasilja iako je podignuta jedna optužnica i mada je u toku 48 istraga.

„Nakon više od 20 godina od kraja rata, 1.646 lica se i dalje vodi kao nestalo, od kojih su 264 žene, uključujući 1.100 Albanaca i preko 400 Srba i 150 ljudi drugih nacionalnosti“, piše Amnesti o Kosovu.