Neshvatljiv linč Borisa Miloševića

U Ustavu piše da je Republika Hrvatska nacionalna država hrvatskog naroda, ali i država pripadnika nacionalnih manjina, među kojima su i Srbi. Njegov odlazak u Knin, na obeležavanje oslobađanja okupiranog dela teritorije, smatram kao civilizacijski iskorak napred, jer je time pokazao interes za relaksacijom nepotrebno napetih odnosa Hrvatske i Srbije koji se godinama nisu rešavali – ističe u razgovoru za Danas Ivan Zidarević, osnivač Europske civilne inicijative Zagreb.

* To znači da je Milošević i u Vaše ime bio u Kninu?

– Par dana pred odlazak u Knin, na društvenim mrežama je objavio kako je u “Oluji” doživeo i ličnu tragediju, ali da se izdigao iz prošlosti i pomirljivo krenuo ka budućnosti, radi građenja atmosfere pomirenja i dijaloga. Ovim činom, za ljude koji se ne dele prema nacionalnosti, rasi, boji kože, veri ili seksualnoj orijentaciji, koji su otvoreni prema drugima i koji Hrvatsku prihvataju kao svoju domovinu, Boris Milošević je napravio veliki korak napred. Kao Srbin u Hrvatskoj svakako pozdravljam njegovo prisustvo u Kninu i u moje ime je definitivno bio tamo.

* Gotovo nijedan političar iz Srbije nije podržao Miloševića, naravno ni predsednik Aleksandar Vučić. A i tabloidi su danima prozivali Miloševića. Zašto mu ovdašnja vlast nije pružila bar simboličnu podršku?

– Ono šta se danima predstavljalo u srpskim medijima je neshvatljiv linč na čoveka o kojem se u Srbiji zna malo ili nimalo. Trenutnu političku scenu Srbije, barem onu na vlasti, čine akteri koji su zagovarali nesnošljivost tokom devedesetih, pa su sada samo nastavili svoju zastarelu politiku u nekom hibridnom obliku. Odsustvo podrške iz Beograda je pokazatelj da se Srbija nije suočila sa svojim lošim politikama i verujem da su zato nezadovoljni prisustvom Miloševića u Kninu, jer ne uspevaju da prenesu svoje projekcije i propale ideale na druge. U Srbiji i dalje postoji zvanični narativ da nije učestvovala u višegodišnjoj okupaciji dela teritorije Hrvatske, koja je od 1992. postala punopravna članica UN. Upravo je to slavljeno 5. avgusta u Kninu – državni praznik. Niko zdravog razuma nije slavio ratne zločine i progon. Većina medija u Srbiji je to pogrešno interpretirala uz besmislene i huškačke komentare koji su za cilj imali denunciranje i podvalu.

* Odnosi Srbije i Hrvatske su jako loši, ali se ipak čini da su poruke iz Knina bile pomirljivijeg tona nego one koje smo mogli čuti u Sremskoj Rači. Šta Vi mislite?

– Ove godine iz Knina su poslate samo pozitivne i uključive poruke. Čuli smo o pijetetu i prema srpskim žrtvama, pomirenju, kao i o okretanju ka budućnosti. Čak je i folklor bio prihvatljiv, te su na formalnom delu ceremonije sprečeni da prisustvuju oni koji su nosili neustavna obeležja iz Drugog svetskog rata. Siguran sam da je sve to posledica upravo i Borisovog prisustva. Visoka politika je ta koja perpetuira podele i svojom retorikom zaoštrava odnose dok su ambicije građana zaista usmerene ka razumevanju i boljem standardu, za neke ka pukom preživljavanju. Nažalost, i dalje mi se čini da iz Srbije idu oštrije i necenzurisane poruke koje su stvar ličnog stava a ne realnog stanja. Olako se izgovaraju genocidi, etnička čišćenja i klevete najniže vrste, a ako gledamo kroz vizuru prava, to nikada nije dokazano u suđenju generalima Gotovini i Markaču. Takve izjave ne doprinose statusu Srba u Hrvatskoj, te apelujem na političare da razmisle pre nego nešto nešto izgovore – s namerom mešanja u uređenje druge suverene države – kako će se to reflektovati na srpsku zajednicu ovde koja želi suživot sa Hrvatima.

* Na vlasti u regionu su maltene oni koji su zagovarali ratove ili učestvovali u njima. Ratni zločinci se slave kao heroji…

– Mene je tokom početka bavljenja aktivizmom jako zanimalo ko je prvi započeo rat. Danas me mnogo više interesuje ko će biti prvi koji će da ga, u narativu, završi. Suočavanje s prošlošću je nešto što je najveći problem u međusobnom razumevanju. Po potrebi, izvlačimo lična stradanja, od Jasenovca, Blajburga, Golog otoka, Vukovara i posle Knina, uz stotine drugih stratišta, te se nadmećemo ko je izgubio više, kao da ćemo time da preoblikujemo tragičnu prošlost i kao da time neko više dobija, a drugi više gubi. Čujmo druge i drugačije, bez da im upadamo u reč, uz povišeni ton otimamo pravo na stav i iskustvo.

Građani Srbije nisu zaslužili ovakvu vlast i opoziciju

* Da li bi mogao da uporediš današnju Hrvatsku i Srbiju?

– Mislim da je svake godine, barem u Hrvatskoj, situacija bolja nego što je bila prethodne. O pojedinačnim ekscesima govora mržnje i šovinizma ne bih govorio jer je takvima mnogo teže u glavi od onih kojima su takve poruke i upućene. Upravo je koalicija SDSS-a ta koja za cilj ima jačanje snošljivosti i ravnopravnosti svih građana uz stalno prepoznavanje ljudskih prava. Više se brinem za građane Srbije, koji su nažalost, ostavljeni da budu akteri u orvelovskoj 1984. Nisu zaslužili aktuelni režim, koji je suspendovao deobu vlasti i pravnu državu. Da budem iskren, nisu zaslužili ni ovakvu razjedinjenu i interesnu opoziciju koja ne daje nadu za neku izvesniju budućnost. No, treba se truditi. Svaki pojedinac može mnogo, od njega se to i očekuje, ali se bojim da se o tim mogućnostima i snazi volje ne uči ni sa leve ni desne obale Dunava.