Ni u ovom mestu srpskog Srema nema mesta Hrvatima

To je naš dugoročni i glavni cilj, da se Srbija sastoji ne samo od ove današnje sužene Srbije i Crne Gore, Savezne Republike Jugoslavije, nego i od srpskog Dubrovnika, srpske Dalmacije, srpske Like, srpske Banije, srpskog Korduna, srpske Slavonije, srpske Bosne, srpske Hercegovine i srpske Makedonije, rekao je na početku svog govora 6. maja 1992. godine u selu Hrtkovci u Vojvodini, lider radikala Vojislav Šešelj, povodom lokalnih i saveznih izbora, koji su se održavali 31. maja te godine.

„Pa, ipak, mi smo prihvatili ovaj koncept skraćene Jugoslavije, jer smatramo da je to u vitalnom i egzistencijalnom interesu srpskog naroda. Naši neprijatelji spolja, Evropska zajednica, Nemačka, Amerika i domaći izdajnici, Srpski pokret obmane, pre svega pokušali su nas naterati i privoleti da proglasimo nezavisnu i suverenu srpsku državu, kao da smo toliko glupi da proglasimo nezavisnu srpsku državu pa da ona ostane u sadašnjim suženim granicama, i da na šalteru Evropske zajednice tražimo da nam priznaju nezavisnost i suverenitet…“

„… Prošle godine smo vodili rat za slobodu Srpske Krajine, za spas srpskog naroda. U tom ratu mi smo pobedili. Nismo oslobodili sve teritorije, ali jesmo najveći deo, oko 80 procenata. Naša granica nije Karlobag, ali jeste obala bivšeg Masleničkog mosta i Novigradsko more. Naša granica nije Karlovac, ali jeste predgrađe Karlovca. Naša granica nije Virovitica, ali jeste Pakrac. Oslobodili bi mi, braćo Srbi i sestre Srpkinje, i sve druge srpske teritorije, da na čelu armije nije bio izdajnički general Veljko Kadijević, američki špijun…“

„…I u ovom selu, Hrtkovcima, i u ovom mestu srpskog Srema, nema mesta Hrvatima. Kojim Hrvatima samo ima mesta među nama? Samo onim Hrvatima i njihovim porodicama koji su zajedno sa nama krvarili na frontovima. Uostalom, njih su samo nazivali Hrvatima. Kod njih je već oslobođena svest da su, u stvari, Srbi katolici. Bilo ih je nekoliko i među našim dobrovoljcima, Oni će ostati među nama, a svi ostali moraju napolje iz Srbije. I ovi odavde iz Hrtkovaca, koji su zaključali svoje kuće i otišli, računajući valjda da će se jednog dana vratiti, mi im poručujemo – nemaju gde da se vrate. U njihove kuće će se useliti srpske izbeglice…“.

„… Mi tim Srbima moramo dati krov nad glavom… E lepo, kad nemamo mogućnosti, onda treba svakoj izbegloj srpskoj porodici dati adresu jedne hrvatske porodice. Daće milicija, milicija će raditi onako kako vlast odluči a mi ćemo uskoro biti vlast… Nedavno je Vuk Drašković, gledali ste to na televizijskim ekranima, nedavno je optužio Srbiju za agresiju, srpske vojnike za agresore. A gledali ste i to na televizijskim ekranima, nudio je Mađarima kantone u Vojvodini, nudio je Šiptarima podelu Kosova i Metohije, nudio je muslimanima autonomiju Sandžaka, i nije ga slučajno Sulejman Ugljanin hvalio kao najboljeg Srbina… Za nas je sve sužena država dok nam granice ne budu Karlobag – Ogulin – Karlovac – Virovitica…“

„… Ubeđen da ćete i vi Srbi iz Hrtkovaca i ostalih sela u okolini znati da sačuvate međusobnu slogu i jedinstvo, da ćete se vrlo brzo otarasiti preostalih Hrvata u vašem selu i okolini, da ćete znati da cenite plodove slobode i demokratije, da ćemo složni i jedinstveni pobediti, ujediniti sve srpske zemlje, izaći iz ekonomske i socijalne krize, na kraju današnje promocije Srpske radikalne stranke ja vas pozdravljam tradicionalnim srpskim pozdravima „Sve za srpstvo, a srpstvo nizašta“, „Srbija je večna dok su joj deca verna“. Živeli“.

„Komunizam je istorijska bolest“

„Braćo Srbi i sestre Srpkinje, mi komunizam shvatamo kao veliku socijalnu i istorijsku bolest, kojoj je u jednom trenutku podlegla većina Srba. Dva miliona danas živih Srba, bili su nekada članovi Saveza komunista u svom životu, pa i Vuk Drašković, i Milan Komnenić, i Dragoljub Mićunović, i Zoran Đinđić, i Kosta Čavoški, i Nikola Milošević, i Dragan Veselinov, i ja, nekad smo bili članovi Saveza komunista. Pa ako smo mi bili u stanju da se izlečimo od komunizma, zašto to ne bi mogli i svi ostali Srbi.“, rekao je Vojislav Šešelj u Hrtkovcima 1992. godine.

Priredila J. D