Niko tu danas ne sme da ostane živ

Pavle Gavrilović i Rajko Kozlina terete se da su, kao pripadnici Vojske Jugoslavije (VJ), 25. marta 1999. u selu Trnje (Suva Reka, Kosovo) ubili 27 civila albanske nacionalnosti.

Svedok optužbe, Radivoje Mirković, ostao je u svemu pri iskazu koji je dao pred Tužilaštvu za ratne zločine. Naveo je da optužene poznaje iz vremena služenja vojnog roka u periodu 1998-1999, kada je bio pripadnik Pozadinskog bataljona 459. motorizovane brigade VJ. Početkom bombardovanja, 24. ili 25. marta 1999. oko 60 pripadnika njegovog bataljona došlo je na položaj na brdo iznad sela Trnje. Na brdu su zatekli i jedan top koji je pucao po selu, ali svedoku nije poznato po čijem naređenju. NJegov neposredni nadređeni bio je optuženi Kozlina. Pored Kozline, od starešina koje su bile prisutne na terenu, svedok je video poručnika Jaćimovića i optuženog Gavrilovića, koji je tada bio u činu kapetana. Gavrilović je okupio oko sebe starešine i u jednom trenutku se okrenuo prema selu i rekao da „niko tu danas ne sme da ostane živ“. Svedok je ovo čuo jer se, zajedno s drugim vojnicima, nalazio na udaljenosti od oko 10 metara od Gavrilovića.

Nakon ovoga, Kozlina je poveo grupu od oko 20 svojih vojnika prema selu. Dok su se spuštali prema selu, naišli su na jednog starijeg čoveka koji je nosio neki džak, verovatno sa hranom za stoku, u kojeg je optuženi Kozlina pucao rafalnom paljbom. Čovek je pogođen i pao je, ali svedok nije proveravao da li je ubijen. Po dolasku u selo, po naređenju Kozline, krenuli su u „čišćenje kuća“, odnosno od kuće do kuće da proveravaju ima li u njima sakrivenih pripadnika OVK. U jednom dvorištu u koje su ušli, bilo je nekoliko kuća iz kojih su isterali zatečene civile – muškarce, žene i decu. Po proceni svedoka, bilo ih je oko 10 do 15, a među njima je uočio i jedno malo dete staro godinu-dve dana, koje je držala majka. Tim ljudima je naređeno da sednu u dvorište, nakon čega je optuženi Kozlina naredio da se oni streljaju. U njih je pucao optuženi Kozlina, svedok i nekoliko vojnika čijih se imena ne seća.

Nakon ovog događaja, nastavili su dalje kroz selo, i iz jedne kuće je izveden stariji muškarac. Kozlina je naredio da ga vojnici ubiju, a kako to niko od njih nije uradio, ubio ga je Kozlina, uz reči „ovako se to radi“. Prilikom pretresanja kuća iste su i palili. Krećući se kroz selo, grupa u kojoj je bio svedok došla je do jednog mostića i potoka gde su zatekli žene, decu i tri muškarca. Ti muškarci su kasnije streljani, a svedoku nije poznato ko je naredio da se oni streljaju. Kada su se kasnije vraćali u selo, prema njima je išao jedan stariji čovek i molio ih da ne pucaju, ali ga je optuženi Kozlina ubio. Svedok je, na osnovu broja ubijenih civila u dvorištu i na različitim lokacijama po selu, procenio da je ubijeno oko 25 ljudi.

Na pitanje optuženog Gavrilovića zašto laže da je ovaj na brdu iznad sela Trnje izdavao naređenja, svedok je odgovorio da to nije laž i da optuženi Gavrilović to zna. Ispitani su i svedoci odbrane Slađan Stoiljković, Aleksandar Šćekić i Miloš Babović, nekadašnji pripadnici Pozadinskog bataljona 459. motorizovane brigade. Izveštaj sa ovog suđenja preuzet je od Fonda za humanitarno pravo.

Danas suđenje za „Lovas“

Beograd // Pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu danas bi trebalo da se nastavi suđenje u predmetu „Lovas“. Milan Devčić i još devet optuženih terete se da su, kao pripadnici JNA, formacije „Dušan Silni“ i lokalne vlasti, tokom oktobra i novembra 1991. u Lovasu (Hrvatska) lišili života 44 civila hrvatske nacionalnosti. Prvostepena presuda doneta je 2012. Svi optuženi su proglašeni krivim i dobili su od četiri do 20 godina zatvora. Međutim, Apelacioni sud ukida tu presudu i suđenje počinje ponovo. Iako je glavni pretres završen 2015. godine, a u januaru 2016. zakazane završne reči, postupak je opet počeo ispočetka zbog postavljanja novog predsednika sudskog veća.