O kolektivnoj krivici za ratne zločine

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Moguće je da oni koji jesu krivi za zločine hoće da ih nametnu svima. Sa druge strane, kolektivna krivica (ili kolektivna "odgovornost" – što je samo besmisleno terminološko pravdanje zla), ne postoji ni u pravnom, ni u filozofskom, etičkom, političkom ili bilo kakvom drugom smislu. Ona je logički nemoguća. Građani su glasali za predstavnike (od kojih su neki činili zločine), ne zato da bi ih ovlastili ili podržali u činjenju zločina, već zbog onoga što je uobičajeno u zaostalim društvima, zbog laži o boljem životu i standardu (kao i zbog uobičajene propagande o odbrambenom ratu i sličnih stvari). To je dakle bio stav građana koji je moguće iskustveno i naučno proveriti kroz objektivnu stvarnost (glasanje) – nijedan drugi. Logički je nemoguće dokazati da su svi građani podržavali zločine. Postavlja se i pitanje koji građani? Svi? Samo odrasli? Maloletni? To što su neki na ulicama podržavali političare nije nikakav dokaz. Podržavali su ih zbog navedenih razloga. Kolektivna krivica je nacističko-komunistička i ideologija Starog i Srednjeg veka, potpuno suprotna idejama demokratije, slobode i individualne odgovornosti u pravnom, filozofskom i etičkom smislu. Ideologija kolektivne krivice služi i kao ideološka subverzija radi demoralizacije jednog društva i zaboravljanja njegovih vrednosti i to prema oprobanom receptu KGB-a.

2. Cela srbija je glasala za Miloševića koji ih je odveo u rat, svi su ga podržavali, a onaj ko ne veruje, neka pogleda kakvu podršku u srbiji i sad imaju Mladić i Karadžić. Licemerno je praviti heroja od Mladića i u isto vreme govoriti da nema kolektivne krivice.