Oči su mu bile napola otvorene, kao da je živ

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Tužna i potresna priča?! Niko ne može da ostane indolentan na ljudske patnje, dolazile one od nas Srba ili od naših neprijatelja. Nažalost, u ratu isplivaju one najgore aveti koje svi mi imamo i potiskujemo u sebi. Ipak, ubedjen sam da LJUDI, uvek ostaju ljudi. Čak i kada su prisiljeni da ratuju. Nikada ne povredjuju, žene, decu, starce i nenaoružane, niti ponižavaju zarobljene. Niko ČOVEKA ne može naterati da postane nečovek. ČOVEK će uvek u tudjem detetu videti svoje, u tudjoj ženi koja pati za svojim mužem, svoju ženu koja sa zebnjom očekuje da li će se vratiti . Znam šta je Srebrenica. I u to sam ubedjen 100%. Srebrenica je ZLOČINAČKI PROJEKAT SAD, V.BRitanije. EU i NATO-a, realizovan uz pristanak i saradnju muslimanskog rukovodstva iz Sarajeva. Ne želim da ponavljam šta su sve radili Orićevi zlikovci u okolini Srebrenice po srpskim selima, ubijajući i silujući nedužno srpsko stanovništvo. O Srebrenici se sve zna. Znaju i muslimani i Srbi. Ko je kome silovao ili zaklao najbližeg rodjaka, sina, oca, majku ili ćerku. Znali su se po imenima. Pa oni su bili komšije. Sve dok mržnja nije iskuljala. Elem, želeo bih da pisac ovog članka, radi što objektivnijeg prikaza naše zajedničke nesreće, ispriča priču jedne srpske majke, kojoj su silovali ćerke a potom zverski pobili celu familiju. Ne zato da bismo zločine izjednačili već da bi pokazali besmislenost bestijalnog i nepotrebnog ubijanja ljudi. Čak i onih koji nikakve veze nisu imali sa ratom. Ukoliko pisac smatra da to nije potrebno ovo njegovo „suočavanje“ smatraću najobičnijom propagandnom floskulom, koja se na jeziv način podsmeva svim žrtvama. Čak i ovima o kojima piše.

   1. Kada odete u Jasenovac, Mladene, pricate o Jasenovcu u WWII, ne o Vukovaru 1991…
      Kada odete u Vukovar, i stanete ispred vukovarske bolnice, pricate o Vukovaru, ne o Oluji.
      Kada odete u Bratunac, pricate o Bratuncu, ne o Srebrenici.
      I na kraju, kada odete u Srebrenicu, pricate o Srebrenici, ne o Bratuncu. Isto vazi i za pisanje.
      Sve ostalo je nepostovanje.

      1. Imate pravo na svoju logiku i svoje mišljenje ali, smatram da ste, čak i Vi, svesni da je Srebrenica, da li baš slučajno, postala mesto još veće omraze i sukoba, Srba i Bošnjaka, da je postala mesto još većeg negiranja i potiskivanja onoga protiv čega se svi, barem retorički, zalažemo. Negiranja onog VELIKOG ZLA koje postoji u ljudima sa ovih prostora bez obzira na naciju veru i boju kože, kako se to obično kaže. To zlo je nekada latentno, prikriveno, a nekada, posebno pod uticajem stranih sila, koje imaju neke svoje prljave političke ciljeve, eskalira i dovodi do ovoga o čemu pričamo. Jasenovac i Vukovar su dve priče, udaljene jedna od druge vremenskom distancom. Isto važi i za većinu dogadjaja koje ste naveli u svom odgovoru. Ja govorim o situaciji, koja je prethodila Srebrenici, situaciji, koja je planirana i to je ono što je ovde ključni momenat na koji veliki broj gradjana namerno ne obraća pažnju ili „zaboravlja“. Kad pričamo o Srebrenici, kao „slobodnoj zoni“, u koju su bile sklonjene naoružane horde Nasera Orića, koje su vršile neverovatne zločine i pokolje srpskog stanovništva u okolini Srebrenice, Bratunca i Kravica, i to sve pod okriljem takozvane medjunarodne zajednice i Holandskog bataljona, GOVORIMO O UZROCIMA koji su DIREKTO DOVELI do ovakve ODMAZDE sa srpske strane. Pa niste valjda očekivali, a na to su očito i računali kreatori ovog krvavog projekta, da će Srbi čekati da ih sve pokolju ne bi li na taj način umoilostivili svetske moćnike da kažu dosta?! Nedopustivo je da godinama slušamo o patnjama srebreničkih muslimana, koje su zaista strašne, neljudske i neopravdane, a da ne čujemo NIJEDNU priču srpske majke, koje, valjda, na isti način žale i oplakuju svoje najmilije. Nije pošteno gospodine ili gospodjo a, iz takvog nepoštenja se ne može očekivati ništa dobro. Žaleći svoje sinove, svoje ćerke i muževe, moramo da žalimo i one na drugoj strani. Sve ostalo je samo dosipanje ulja na vatru.

         1. Vas citat, Žaleći svoje sinove, svoje ćerke i muževe, moramo da žalimo i one na drugoj strani…
            Ne slazem se. Za sve postoji vreme i mesto. To o cemu govorite je relativizacija na samom mestu zlocina. Porodice zrtava, bilo kojih zrtava, ne duguju nikom nista. Meni je potpuno ista uvreda kada hrvatski predstavnik na spomen Oluje prica o vukovarskoj bolnici, kao sto mi je i vase pricanje i komentarisanje o srpskim zrtvama na clanku o muslimanskim zrtvama.
            P.S. Za ovo vreme koje ste potrosili da iskucate vas kilometarski komentar i kritikujete muslimanske zrtve sto nisu dovoljno objektivne prema vasim merilima, komotno ste mogli da odete u Bratunac i napisete poseban clanak o srpskim zrtvama, ako vam je vec stvarno stalo do njih.

            1. Hajde da budemo otvoreni i da do kraja ogolimo tu Vašu ogromnu „tugu i pijetet“ koji pokazujete kada su zločini u Srebrenici u pitanju. Budimo pošteni, Vama je, kao i većini muslimana, jedino žao što u ovim stradanjima u Srebrenici, a prethodno i oko Srebrenice, glavne žrtve nisu bili Srbi?! To Vas najviše boli zar ne? Onda biste, verovatno, daleko lakše podneli ovu tragediju? Tačno je porodice žrtava ne duguju nikom ništa samo je jako podlo i pokvareno uporno ćutati, već dvadesetak godina, o zločinima muslimana nad srpskom populacijom u BiH. Ne da nema osudjenih zlikovaca, nego nema ni novinskih članaka gospodjo, nema masovnih okupljanja, nema propagandnih predstava, da ne govorimo o iskrenom pijetetu. Svaki ubijeni Srbin, svaka srpska žrtva bila je okarakterisana kao „zločinac i četnik“, koji je s pravom ubijen?! Tako se ne stiže nigde ili, stiže se samo do novih sukoba. Morate shvatiti da takav pristup, ovom tragičnom dogadjaju i mestu, samo stvara revolt kod onih na drugoj strani. Gledao sam na televiziji, kada „Majke Srebrenice“ histerično, kao „sveti ratnici“, urliču na srpske majke, zabranjujući im da posete mesto stradanja svojih sinova i zapale sveće, nazivajući ih „kurvama i četnikušama“?! Da li su to te „ucveljene majke“?! Ja, još uvek ne pišem članke već ih čitam i osećam nepravdu. To je razlog mojih „kilometarskih“ komentara.

            2. Mladene, nisam musliman. Samo imam prijatelje cije su porodice stradale u Oluji i jako je bezobrazno, nevaspitano i bedno kada se na clanke posvecene zrtvama oluje javi neki aktivista da prica o zrtvama o vukovarskoj bolnici… Kao sto je bedno, nevaspitano i bezobrazno i da se na clanke o vukovarskim zrtvama javlja neko sa pricom o zrtvama oluje… Kao sto je i vas komentar ovde… Pa zakljucite sami. Dalje pametan moze da nastavi niz…
               Sto ne zelim sebi, ne cinim drugima. Tako me moja srpska majka vaspitala. Aj zdravo!

            3. @ I da dodam:
               Gospodine, i ja imam prijatelje, koji su stradali u pokoljima oko Srebrenice, i ja sam veoma dobro upućen u jedan od najprljavijih scenarija, koji je prethodio srpskoj odmazdi. Taj scenario se nikada ne bi desio da nije namerno stvorena podla i podmukla situacija, u kojoj će Srbi biti naterani na reakciju, uz svestan proračun kreatora ovog zla, kao i pristanak muslimanskog rukovodstva iz Sarajeva, da će stradati 2-3000 muslimana. Interesantno je da te srpske žrtve nailaze na nevidjenu indolentnost baš u Srbiji i medju Srbima. Baš me briga, nije poginulo moje dete, zar ne? Kada ih se neko seti i pomene naidje na neverovatan odijum, sličan ovoj Vašoj reakciji. Zbog takvog odnosa oni su prisiljeni da kriju svoju tugu i bol, kao da njih treba da bude sramota za zlodela koja su im drugi pričinili?! Uostalom, niko u BiH nije osudjen za zločine nad Srbima? Njihova odgovornost je predmet sprdnje i poruga Srbima. Da li ste čuli nekog iz muslimanskog rukovodstva da je javno izrazio bilo kakvo saučešće ili pokajanje za zločine koje su počinili njegovi sunarodnici? Niste i nećete. Oni svakog Srbina koji nije ratovao na strani muslimana smatraju četnikom i zločincem. Zašto bi neko prema takvima imao bilo kakvih obzira i pokazivao neka lažna saosećanja?

2. Jako potresna priča, nažalost nije jedina, ima ih daleko gorih i potresnijih.
   Ne slažem se u potpunostim da je samo kriva međunarodna zajednica, da nije bilo domaćih satelita, pomagača i učesnika u ovom krvavom projektu poput Miloševića i Tuđmana ovo se ne bi ni desilo. Da je Tuđman još piživio i on bi odgovarao u Hagu. Narodi kao narodi „ovce“ ….. I danas na političkoj sceni imamo neprijatelje naroda , koji tobož se bore za nacionalne interese , a rade sve protiv svog i ostalih naroda, oni su mrzitelji mira i sloge, jer im je najlepše i najbolje plivaju u haosu ineredu. Tada mogu da kradu, ubijaju , vređaju i rade sve što nije primereno jednom časnom i civilizovanom čoveku a pogotovo lideru. Žao mi je da i nakon dve decenije posle rata u BiH i nemira na području bivše Juge vihori pršrošlosti lelujaju nad ovim prostorima. Mislim i u to sam ubeđena da bez dolaska na vlast novih, mladih, pametnih , neopterećinih i NEFAŠIZOIDNIH osoba (bez mrlja iz prošlosti) nema sreće i prosperiteta na ovim prostorima. Zemljice naše i njeni narodi , bez obzira kako se zovete i molite bogu, neka vam je Bog u pomoći.

   1. Tudjman i Milošević su bili samo igračke, samo marionete, koje su voljno ili nevoljno igrale ulogu koja im je namenjena. Neverovatno ali, zaboravili ste Izetbegovića?! Da li „slučajno“ ili, možda namerno?! Možda opet pokušavate da budete „nepristrasni i objektivni“ ali, na tipično bošnjački način?! Tako što ćete pristrasno braniti muslimansku stranu?! Da je „strani faktor“ glavni uzročnik, dokaz je poništenje „Kutiljerovog plana“, koji je Alija Izetbegović prvo prihvatio a potom, posle posete SAD, i na njihov nagovor, raskinuo. Šta se kasnije dešavalo, mislim da znate. Nemojte politizovati a praviti se nevešti. Nije lepo.