Od mučenja i napada do ubistva civila

Međutim, suđenje je odloženo, a novi termin je 23. februara ove godine.

Optužnica je podignuta u aprilu prošle godine zbog sumnje da je Jovanović u mestu Lušci Palanka (opština Sanski Most) izvršio krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Tužilaštvo za ratne zločine tereti Jovanovića da je tokom juna i jula 1992. vršio protivzakonita odvođenja i zatvaranja, mučenja, nečovečno postupao prema civilnom stanovništvu, nanosio velike patnje ili povrede telesnog integriteta ili zdravlja i ubio jednog civila. Optužnica podignuta u saradnji sa Kantonalnim tužilaštvom Unsko-sanskog kantona Bihać.

Prošle sedmice, u sredu 17. januara, održano je suđenje u predmetu „Trnje“, u kome se optuženi Pavle Gavrilović i Rajko Kozlina, kao pripadnici Vojske Jugoslavije (VJ), 25. marta 1999. učestvovali u napadu na selo Trnje u opštini Suva Reka na Kosovu. Navodno je Gavrilović izdao naređenje za napad koji je u to vreme bio komandant Pozadinskog bataljona 549. motorizovane brigade VJ, tako što je okupio sebi potčinjene komandante, uključujući i Kozlinu, i dao im instrukcije da ubijaju civile rekavši: „Ne sme biti preživelih“. Kozlina i drugi komandanti su organizovali svoje jedinice i potom otpočeli napad na selo koji je za posledicu imao ubistvo najmanje 27 civila kosovskih Albanaca i nanošenje teških telesnih povreda koje su zadobila dva albanska civila. Optužnica je podignuta 4. novembra 2013. godine

Na ročištu u sredu je ispitan sudski veštak medicinske struke Aleksandar Kojić, koji je ostao je u svemu pri svom pismenom nalazu od 13. novembra 2017. u kojem je konstatovao da je Gavrilović sposoban da pristupi sudu, jer se njegovo lečenje, sa ortopedskog aspekta, završilo. Ispitan je i svedok odbrane Stojan Konjikovac, koji je u vreme kritičnog događaja bio je načelnik Odseka za operativno nastavne poslove u 549. motorizovanoj brigadi Vojske Jugoslavije (549. mtbr VJ), ali tada nije bio u selu Trnje, niti je kasnije dolazio. On je između ostalog rekao da po selu Trnje nije moglo biti artiljerijskog dejstava, jer snage za blokadu nemaju takva oruđa, već samo lično naoružanje. Naveo je da naređenje o napadu na civile u kojem ne sme biti preživelih nije nikada izdato, napominjući da u Trnju nije bilo pripadnika OVK, pa stoga pozadinski bataljon nije imao nikakvog razloga da ulazi u selo. Inače, predsednica veća nije dozvolila punomoćniku oštećenih da svedoku postavlja pitanja.

Ispitan je još jedan svedok odbrane, Miljan Veličković, koji je bio je u kritičnom periodu član komande 549. mtbr. VJ, kao načelnik organa bezbednosti. Rekao je da o događajima u selu Trnje nema nikakvih neposrednih saznanja, već je o istim saznao tek u vreme suđenja Slobodanu Miloševiću pred Haškim tribunalom. Predsednica veća nije dozvolila punomoćniku oštećenih da ni ovom svedoku postavlja pitanja. Sledeći glavni pretres zakazan je za 7. i 20. mart 2018. godine.

Inače, prema Fondu za humanitarno pravo (FHP), Gavrilović i Kozlina opstruiraju suđenja izostankom sa ročišta, pravdajući se zdravstvenim razlozima i medicinskom dokumentacijom koju im izdaju vojne zdravstvene ustanove. Na ovaj način optuženi su do sada opstruisali više od trećine zakazanih pretresa. Zanimljivo je da je na jednom pretresu kao svedok odbrane svedočio Božidar Delić, koji je u vreme kritičnog događaja bio komandant 549. motorizovane brigade VJ i neposredno nadređeni prvooptuženom Gavriloviću. Delić je izjavio da je za zločin u Trnju prvi put čuo tokom suđenja Miloševiću pred Tribunalom, te da su zaštićeni svedoci koji su svedočili o odgovornosti Gavrilovića i Kozline za zločine lagali i da su za svedočenje „plaćeni“.

Danas ročište Milanu Dragišiću

Pred Višim sudom u Beogradu danas će biti nastavljeno suđenje Milanu Dragišiću u predmetu „Bosanski Petrovac – Gaj“. Optužnica protiv Dragišića podignuta je 10. oktobra 2014. On se tereti za ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Prema optužnici, Dragišić je 20. septembra 1992. kao pripadnik Vojske Republike Srpske, ubio tri bošnjačka civila i pokušao da ubije još dva u Bosanskom Petrovcu u Bosni i Hercegovini. Prva optužnica protiv Milana Dragišića podneta je Kantonalnom sudu u Bihaću (BiH). Pošto je optuženi bio nedostupan organima BiH, srpsko Tužilaštvo za ratne zločine je preuzelo gonjenje po ustupanju predmeta iz BiH.