Opet odloženo suđenje Daliboru Maksimoviću

Zamenik tužioca za ratne zločine, Bruno Vekarić, rekao je sudskom veću da kolege iz BiH i dalje ne mogu da pronađu traženu dokumentaciju, te da je zbog toga formirana radna grupa koja će pokušati da te spise dostavi Tužilaštvu za ratne zločine u Beogradu do sledećeg pretresa, koji je zakazan za 14. januar. Presedavajući većem, sudija Vladimir Duruz, zatražio je od tužilaštva da do sledećeg suđenja ili bude dostavljena dokumentacija ili obaveštenje da tih spisa nema.

Inače, Maksimović se tereti za više krivičnih dela ratnih zločina, a optužnice proitv njega koje su podignute u BiH, prosleđene su srpskom Tužilaštvu za ratne zločine, s obzirom na to da je državljanin Republike Srbije i da ima prebivalište na teritoriji Srbije. Kako saznajemo, protiv Maksimovića bi uskoro bogla da bude podignuta još jedna optužnica, takođe zbog ratnih zločina. Kao pripadnik Vojske Republike Srpske (VRS), Maksimović se tereti da je vršio ubistva, protivzakonita zatvaranja i silovanja civila bošnjačke nacionalnosti, i to 09. maja 1992. godine, u mestima Repovac i Glogova (opština Bratunac), zajedno sa još nekoliko naoružanih nepoznatih pripadnika VRS.

Maksimović je u Repovcu, zajedno sa nepoznatim pripadnikom VRS, protivzakonito su zatvorili svedokinje „VS1″i „VS2“, naredivši im da uđu u putničko vozilo i odvezli ih u šumu iznad sela Milići, gde je silovao svedokinju „VS1“, a potom su ih držali u ropstvu preteći da će ih ubiti ako ne budu postupale po njegovim naređenjima. Tako je svedokinju „VS1“ odveo u svoju kuću u Milićima, zaključao na spratu ujednu sobu i tokom noći ulazio u sobu i ponovo je silovao. Narednog dana, 10. maja 1992. godine, pustio ju je da ide u pravcu autobuske stanice Milići. Maksimović je optužen i za više ubistva osoba bošnjačke nacionalnosti u Zvorniku 1992. godine, i to u objektu “Standard”, u kojem je na spratu bila stacionirana srpska Stanica javne bezbjednosti (SJB) Zvornik, a u prizemlju vojna jedinica iz Milića, “Milićka četa”.

U specijalnom sudu, juče je održano prvo suđenje nakon pripremnog ročišta Nikoli Vidi-Lujiću, koji se tereti da je u svojstvu pripadnika paravojne formacije „Crvene beretke“ 1992. godine, došao u porodičnu kuću žrtve bošnjačke nacionalnosti i pretnjom po život silovao je, što je na nju ostavilo trajne posledice povreda fizičkog i psihičkog zdravlja. Kako saznajemo, optuženi Vida-Lujić izbegavao je da odgovara na pitanja zamenika tužioca za ratne zločine, a sledeći glavni pretres je zakazan za 23. januar ove godine.

U petak, 7. decembra, trebalo bi da se nastavi suđenje u predmetu „Bosanski Petrovac – Gaj“ u kojem se optuženi Milan Dragišić tereti se da je kao pripadnik VRS, 20. septembra 1992. u naselju Gaj u Bosanskom Petrovcu (BiH) ubio tri i pokušao da ubije tri bošnjačka civila.

Pritužbe protiv tužioca Janjića

Ured disciplinskog tužioca je potvrdio Balkanskoj istraživačkoj mreži Bosne i Hercegovine (BIRN BiH) da je registrovao pritužbe po službenoj dužnosti protiv tužioca Miroslava Janjića, koji je kritikovao Sud BiH i Visoko sudsko i tužilačko vijeće (VSTV) nakon izricanja presude Naseru Oriću i Sabahudinu Muhiću, prenosi detektor.ba. Podsetimo, 30. novembra, Apelaciono veće pravosnažno je oslobodilo nekadašnjeg komandanta Armije RBiH i njegovog saborca Sabahudina Muhića optužbi za ubistvo srpskih zarobljenika u Srebrenici i Bratuncu. Izricanju presude nije prisustvovao tužilac Janjić, koji je za BIRN BiH rekao da je to uradio iz protesta. „Da bih bio na izricanju, morala bi biti izrečena presuda. Da bi takva presuda bila izrečena, morao bi postojati sud. Da bi Sud BiH postojao, u sudnici bi trebali biti i Srbi“, kazao je Janjić za BIRN BiH nakon presude, preneo detektor.ba. Ovakvu reakciju su istog dana osudili iz Državnog tužilaštva, gde su rekli da „izrečeni stav tužioca Janjića nije stav Tužilaštva BiH“.

Meron: Mogao sam doneti fer presudu Mladiću

Predsednik Mehanizma za međunarodne krivične sudove (MMKS), Teodor Meron, pred kraj svog mandata ističe da je uveren kako je mogao doneti „fer i objektivnu presudu“ nekadašnjem komandantu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću, navodeć i da razmatra da predloži izmene haškog pravilnika o izuzećima sudija. U intervjuu za Balkansku istraživačku mrežu Bosne i Hercegovine (BIRN BiH), Meron – kojem u januaru iduće godine ističe mandant – izražava žaljenje što neće biti u prilici da učestvuje u donošenju presude bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću, kao i što neće biti član veća u predmetu Ratka Mladića, prenosi detektor.ba. Komentarišući odluku sudije Žan Klod Antonetija da ga isključi iz predmeta protiv Mladića zbog percepcije pristrasnosti, Meron kaže da se protivio takvoj odluci. Uprkos tome, posle zahteva Odbrane Radovana Karadžića za njegovo izuzeće zbog istih razloga, Meron se sam povukao iz Apelacionog veća i iz ovog predmeta. Ipak, kako dodaje, ponosan je na dostignuća Mehanizma i Haškog tribunala, naročito u pogledu međunarodnog krivičnog i humanitarnog prava.