Ostalo je još da se međusobno sukobimo

Oni su deo naših života i nažalost naša realnost i sudbina. Ono što se desilo devedesetih, ne može biti preskočeno nijednog sekunda, a posebno se to ne treba raditi tokom izborne kampanje. To je linija na kojoj se jasno mogu razdvojiti oni koji razumeju šta se događalo u toj deceniji i oni koji ili su nesvesni ili negiraju uzroke, činjenice i posledice svega toga. Oko tih stvari apsolutno ne može i ne sme biti nikakvih kompromisa, ocenjuje za Danas Đorđo Žujović, član Liberalno demokratske partije, odgovarajući na pitanje da li ratni zločini treba da budu tema predizborne kampanje.

– Uopšte se ne postavlja kod razumnih ljudi pitanje da li osoba kao što je recimo Vojislav Šešelj treba da bude poslanik ili ne treba. Zakon je jasan i Šešelju je već morao da bude oduzet mandat u sazivu Skupštine koji je za nama, ali to se nije desilo. Ono što je u svemu tome meni problem, to je da nije postojao jači pritisak javnosti da se ova tema istera do kraja, već je na kraju ispalo da neko traži nešto što zakon ne poznaje. Upravo suprotno, jasno piše u zakonu ko ne može obavljati funkciju poslanika i kako se taj mandat gubi. Ne znam šta vlastima u Srbiji nije bilo jasno po tom pitanju, pita se sagovornik našeg lista. Što se tiče otvaranja tema ratnih zločina u ovoj kampanji, Žujović kaže da je priličan pesimista, „jer preživele strukture iz tih ratnih godina, minimalizuju ovo pitanje i ne stavljaju ga u fokus, plašeći se sopstvene odgovornosti i krivice“.

– Pitanje je sa druge strane i atraktivnosti ovih tema kod birača, posle propuštenih godina u kojima smo ih mogli postaviti na precizan način, striktno utvrđujući svačiju ulogu i nedela koja je činio. Danas, u društvu koje je podeljeno, posvađano, koje čeka samo trenutak da počne međusobni obračun, mislim da je iščezla nada da ćemo ikada dobiti odgovore na pitanja koja svakog savesnog građanina muče. U takvoj zemlji, gde se vlast i dobar deo opozicije savršeno dobro razumeju u tome da se ne smeju otvarati pitanja koja ih ili mogu kompromitovati ili suočiti sa svojim odrazom u ogledalu, ostale su još male grupe ljudi i udruženja koja o tome govore, mada i ona sve tiše iz različitih razloga. Srbija je propustila gomilu prilika, posebno one koje su joj davale za pravo da posle svega iskorači iz zla u koje se sama upetljala i ovo što živimo danas je poslednji čin mrcvarenja – kaže Žujović.

Zaključuje da „nismo mogli da se dogovorimo ni sa Hrvatima, ni sa Bošnjacima, ni sa Albancima“, pa smo sa tim narodima bivše Jugoslavije ratovali.

– Sa Crnogorcima nismo stigli, pa bi izgleda da to neko sada nadoknadi. I kada smo sve to uradili, ostalo je još jedino međusobno da se sukobimo, dokazujući tako da postoje ljudi koji mogu da imaju sve odlike čoveka, samo je pitanje kako žive bez mozga ceo svoj život. To smo danas mi – smatra Đorđo Žujović.