Osuđena četvorica Srba i 34 Albanca, u bekstvu 24 Srba i dvojica Albanca

To je pokazala najnovija publikacija Fonda za humanitarno pravo Kosovo.

U „Pregledu suđenja za ratne zločine na Kosovu 1999-2018. “ ističe se da je od tih 48 predmeta – 25 protiv Srba, 19 protiv Albanaca, tri protiv Crnogoraca i jedan predmet protiv osoba druge nacionalnosti (RAE – Romi, Aškalije i Egipćani). Kada je reč o nacionalnoj pripadnosti optuženih u ovim predmetima – 61 Albanac, 44 Srba, pet Crnogorca i jedan RAE, dakle ukupno 111 optuženih. Od 38 oslobođenih, 13 je Srba, 23 Albanca i dva Crnogorca. Od osuđenih 39, četvorica Srba, 34 Albanca i jedan Crnogorac, dok su u bekstvu dva Albanca i 24 Srba.

Što se tiče optužnica koje su podigli domaći tužioci (1999-2000): Srbi – predmeti 11, optuženih 29; Albanci – jedan predmet i jedan optuženi; Crnogorci – jedan predmet i tri optužena. Kada je reč o optužnicama podignutim od strane tužilaca Misije UNMIK (2000-2008): Srbi – tri predmet i troje optuženih; Albanci – šest predmeta i 19 optuženih, Crnogorci – jedan predmet i jedan optuženi. Tužioci Misije EULEX-a su od 2009. do 2018. podigli optužnice: Srbi – 10 predmeta i 11 optuženih; Albanci – 10 predmeta i 39 optuženih, Crnogorci – jedan predmet i jedan optuženi; RAE – jedan predmet i jedan optuženi. Na kraju, optužnice podignute od strane domaćih tužilaca nakon prenosa nadležnosti EULEX-a od juna 2014. do oktobra 2018. godine: Srbi – jedan predmet i jedan optuženi; Albanci – dva predmeta i dva optužena.

Za vreme oružanog sukoba na Kosovu počinjeni su mnogi zločini protiv civilnog stanovništva.

„Dan nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je Rezoluciju 1244 o Kosovu. Pored regulisanja prelaznog perioda, ovom rezolucijom prošireni su nadležnost i mandat Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) sa sedištem u Hagu i na područje Kosova. Rezolucija je omogućila i uspostavljanje pravosudnog sistema, što je bio uslov da tužioci i sudije Kosova započnu sa procesuiranjem ratnih zločina“, navodi se u publikaciji. Kako se dodaje, od ideje formiranja specijalnog suda odustalo se krajem 2000. godine, a angažovanje međunarodnih sudija i tužilaca počelo je da daje prve rezultate.

FHP Kosovo je insistirao na formiranju specijalnog suda ili posebnog odeljenja, koje bi bilo u sastavu kosovskog pravosudnog sistema i isključivo nadležno za procesuiranje ratnih zločina. Početkom avgusta 2015. godine, Skupština Kosova izglasala je izmene Ustava Kosova, na osnovu kojih je regulisano pitanje formiranja Specijalizovanih veća i Specijalizovanog tužilaštva sa sedištem u Hagu, koja će biti nadležna za zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i druga krivična dela predviđena zakonima Kosova, a sve u vezi sa izveštajem Parlamentarne skupštine Saveta Evrope od januara 2011. godine.

„Prve optužnice za ratne zločine u okviru pravosudnog sistema, koji je počeo da se formira nakon oružanog sukoba, podignute su od strane domaćih tužilaca krajem 1999. kao što su u predmetima u kojima je odlučivano po optužbama za ratne zločine, postupale domaće sudije. Pretresna veća su bila sastavljena uglavnom od sudija, kosovskih Albanca, koji su početkom 1990-ih godina bili isključeni iz tadašnjeg pravosudnog sistema i koji skoro jednu deceniju nisu upražnjavali pravosudnu funkciju. Ova mononacionalna sudska veća nisu bila oslobođena pristrasnosti, posebno prema pripadnicima manjinskih zajednica koji su uglavnom bilo optuženi za ratne zločine“, piše u publikaciji.

Do kraja misije UNMIK-a, odnosno do sredine 2008. suđenja za ratne zločine su se uglavnom odvijala pred međunarodnim većima.

„Specifično je da su suđenja organizovana od strane Misije UN u većini slučajeva trajala dugo, da su slučajevi više puta vraćani na ponovna suđenja, najčešće zbog nekvalitetno obavljenih istraga, promene iskaza svedoka na glavnim pretresima u odnosu na one koje su oni dali u ranijim fazama postupka ili u istrazi, kao i zbog nemogućnosti tužilaca da od svedoka pribave informacije kojima bi potvrdili navode optužnice. U toku pretresa su evidentirani propusti u sprovođenju istraga, posebno od strane policije. Razlozi za veliki broj predmeta okončanih oslobađajućim presudama su bili iskazi svedoka, koje su oni često menjali“, ističe se u publikaciji.

Inače, FHP Kosovo je počeo sa praćenjem i analizom suđenja za ratne zločine na Kosovu početkom 2000. u okviru projekta „Praćenje suđenja za ratne zločine i krivična dela sa političkom i etničkom pozadinom“, kada su posle okončanja oružanog sukoba na Kosovu otvoreni prvi glavni pretresi po optužbama za ove zločine.

Pravosnažno okončani predmeti

• Predmet protiv Miroslava Vučkovića
• Predmet protiv Miloša Jokića
• Predmet protiv Anđelka Kolašinca i drugih
• Predmet protiv Radovana Apostolovića i drugih
• Predmet protiv Save Matića
• Predmet protiv Momčila Trajkovića
• Predmet protiv Veselina Bešovića
• Predmet protiv Aleksandra Mladenovića
• Predmet protiv Saše Grkovića
• Predmet protiv Latifa Gashi i drugih (Lapska grupa)
• Predmet protiv Ejupa Runjeva i drugih
• Predmet protiv Selima Krasniqi i drugih
• Predmet protiv Idriza Gashi
• Predmet protiv Ganija Gashi
• Predmet protiv Gjelosha Krasniqi
• Predmet protiv Vukmira Cvetkovića
• Predmet protiv Sabita Geci i drugih (Kuk�s, Cahan)
• Predmet protiv Fahredina Gashi i Hysrije Rama
• Predmet protiv Slobodana Martinovića i drugih
• Predmet protiv Ejupa Kabashi i drugih & Sokol Bytyqi
• Predmet protiv Arbena Krasniqi i drugi (Kle�ka)
• Predmet protiv Zorana Kolića
• Predmet protiv Aleksandra Bulatovića
• Predmet protiv Dejanovića & Bojkovića
• Predmet: Tužilac protiv Sabita Tafil Geci i drugih
• Predmet protiv Ivana Radivojevića
• Predmet protiv Ismeta Haxha i drugih
• Predmet protiv Olivera Ivanovića i drugih
• Predmet protiv Sahita Halitaj
• Predmet protiv Xhemshita Krasniqi (Kuk�s, Cahan)
• PREDMETI U KOJIMA JE KRIVIČNI POSTUPAK U TOKU
• Predmet protiv Agima Demaj i drugih (Drenica)
• Predmet protiv Remzija Shala
• Predmet protiv Fatmira Limaj (Belanica)
• Predmet protiv Skendera Bislimi
• Predmet protiv Zorana Vukotića (Vukotić I)
• Predmet protiv Zorana Vukotića (Vukotić II)
• Predmet protiv Zorana Vukotića (Vukotić III)
• Predmet protiv Darka Tasića
• Predmet protiv Milorada Zajića
• Predmeti u kojima su optuženi pobegli iz pritvora nakon podizanja optužnice
• Predmet protiv Stolića i Lakušića
• Predmet protiv Vladice Maksimovića
• Predmet protiv Lulzima Ademi
• Predmet protiv Dragiše Pejića
• Predmet protiv Igora Simića i drugih
• Predmet protiv LJubiše Mladenovića
• Predmet protiv Žarka Cvetanovića i drugih
• Predmet protiv Momčila Jovanovića

Oružani sukob

„Oružani sukob na Kosovu trajao je od 28. februara 1998. godine do potpisivanja vojno-tehničkog sporazuma, poznatog kao Kumanovski sporazum 9. juna 1999. godine, između NATO/KFOR-a i snaga Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) i Republike Srbije (RS). Unutrašnji oružani sukob odvijao se između oružanih snaga SRJ i RS (VJ, policijskih snaga i paravojnih formacija) i pripadnika Oslobodilačke Vojske Kosova (OVK).

Unutrašnji konflikt se odvijao od 28. februara 1998. godine do 23. marta 1999. godine, odnosno do odbijanja tadašnjeg predsednika Republike Srbije Slobodana Miloševića da prihvati mirovni sporazum i da sa Kosova povuče vojne i policijske snage. Sukob na Kosovu je dobio premise međunarodnog konflikta početkom NATO bombardovanja teritorije Jugoslavije, odnosno Srbije, 24. marta 1999. godine.

Bombardovanje je usledilo kao rezultat odbijanja Beograda da prihvati međunarodne zahteve za zaustavljanje nasilja na Kosovu. Ono je trajalo 78 dana i okončano je potpisivanjem Kumanovskog sporazuma 9. juna 1999. godine. Prema tom sporazumu, oružane snage Srbije i Jugoslavije preuzele su obavezu da se povuku sa teritorije Kosova“, navodi se u publikaciji FHP Kosovo.