Politička volja usmerena na zataškavanje zločina

Marko Milosavljević, programski koordinator Inicijative mladih za ljudska prava, takođe u izjavi za naš list ističe da navodi iz izveštaja Evropske komisije koji se tiču pitanja ratnih zločina pokazuju slab rad tužilaštva i Višeg suda, koji je uslovljen ponašanjem zakonodavne i izvršne vlasti.

Sagovornike Danasa pitali smo i da li očekuju reakciju i aktivnosti vlasti u vezi sa jasnom i nedvosmislenom kritikom iz izveštaja EK kako bi se situacija, kada je reč o načinu na koji tretiraju ratne zločine i zločince popravila.

– Evidentno je da novih istraga i optužnica gotovo i da nema, a da se postojeći sudski postupci vode na neprimeren način i izuzetno sporo. Ne očekujem da će pod aktuelnom vlašću doći do pozitivnih pomaka, jer diplomatskim rečnikom rečeno „ne postoji politička volje“ za tim. Činjenica je da politička volja na strani vlasti zapravo itekako postoji i vrlo je jaka, ali je usmerena u pravcu neprocesuiranja i zaborava ratnih zločina, a naročito masovnih zločina počinjenih od strane vojske i policije na Kosovu – smatra Mirko Medenica.

Prema njegovim rečima, ovakav stav vlasti ne iznenađuje, obzirom da su njeni najviši predstavnici na čelu sa Aleksandrom Vučićem bili kreatori i izvršioci politike koja je do zločina dovela.

– Sa druge strane retki su i glasovi iz opozicije koji bi ukazali na potrebu procesuiranja ratnih zločina. Podsećam da je procesuiranje ratnih zločina deo poglavlja koje se odnosi na vladavinu prava, te je svako zalaganje za vladavinu prava, a sa druge strane ignorisanje ili čak i negiranje ratnih zločina, licemerno i lažno, bilo da dolazi od vlasti ili opozicije. Vladavina prava ili postoji ili ne, svakako ne može biti delimična – zaključuje Medenica u izjavi za Danas.

Kako bi ilustrovao da navodi iz izveštaja Evropske komisije koji se tiču pitanja ratnih zločina pokazuju slab rad tužilaštva i Višeg suda, koji je uslovljen ponašanjem zakonodavne i izvršne vlasti, Marko Milosavljević navodi jedan od primera – slučaj Novaka Đukića koji je osuđen u BiH za zločin na Tuzlanskoj kapiji, ali se od 2016. godine razvlači postupak za priznanje i izvršenje presude Suda BiH koji je Đukića osudio na kaznu od 20 godina zbog ubistva 71 osobe.

– Uporedo sa tim, prošle godine Ministarstvo odbrane organizovalo je promociju knjige „Tuzlanska kapija režirana tragedija“ Ilije Brankovića, kojoj je prisustvovao i sam Đukić, iako ne dolazi u sud zbog bolesti. S druge strane, izveštaj kritikuje nesaradnju vlasti sa Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove jer Vojislavu Šešelju nije oduzet mandat uprkos pravosnažnoj presudi, kao i nespremnost Ministarstva pravde u slučaju Radete i Jojića, koji će po svemu sudeći, morati da se nađu u Hagu. U novom sazivu skupštine nećemo imati radikale, ali je Svetozar Andrić, osnivač logora Sušica u Vlasenici protiv koga je Fond za humanitarno pravo podigao krivičnu prijavu za ratne zločine, umesto delotvorne istrage, dobio poslanički mandat – kaže Marko Milosavljević za Danas.

Shodno tome, zaključuje on, ne čudi da je Ana Brnabić, za koju je genocid u Srebrenici „nesporazum iz prošlosti“, nova-stara mandatarka Vlade, iako Evropska komisija jasno kritikuje negiranje ratnih zločina kao i promociju osuđenih ratnih zločinaca.