Porodica žrtava izgubile poverenje u institucije Srbije

… te da se za ovaj zločin pred domaćim pravosuđem već više od 10 godina vodi krivični postupak, koji do danas nije pravosnažno okončan.

FHP ističe da je nerazumno dugo trajanje ovog postupka kod porodica žrtava stvorilo nepoverenje u institucije Srbije da će im one ikada omogućiti ostvarivanje pravde za patnje koje su preživele.

Naređenjem komandanta Druge proleterske gardijske motorizovane brigade Jugoslovenske narodne armije (JNA) Dušana Lončara, JNA je 10. oktobra 1991. započela artiljerijski napad na Lovas. U narednih mesec dana, sve do sredine novembra 1991. pripadnici srpskih snaga – uključujući pripadnike civilnih vlasti, teritorijalne odbrane (TO), milicije Tovarnika i dobrovoljačke jedinice „Dušan Silni“ – na različitim mestima u selu ubili su oko 70 meštana Lovasa, dok su većinu kuća opljačkali i zapalili. Najmasovniji zločin je počinjen 18. oktobra 1991. kada su pripadnici TO i jedinice „Dušan Silni“, koristeći ih kao živi štit, naterali 51 meštanina Lovasa da očiste lokalno polje od mina koje je JNA prethodno postavila. Od eksplozije mina stradalo je oko 20 meštana, dok je većina bila ranjena.

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije je 2007. podiglo optužnicu protiv 14 lica za ubistvo 69 meštana Lovasa. Danas – 11 godina posle – broj žrtava je smanjen na svega 28, jer su u međuvremenu petorica optuženih preminula. U slučaju kada optuženi preminu, Tužilaštvo za ratne zločine je u obavezi da precizira optužnicu, u kojoj mora umanjiti broj žrtava čije se ubistvo preminulim optuženima stavljalo na teret.

FHP zahteva od institucija Srbije da odgovornije pristupe procesuiranju ratnih zločina, ispunjavajući svoje zakonske obaveze, čime bi povratili poverenje žrtava u to da je ostvarivanje pravde nakon gotovo tri decenije od završetka sukoba i dalje moguće“.

Žene u crnom na komemoraciji

Žene u crnom prisustvovale su juče komemoraciji i obeležavanju godišnjice zločina u selu Lovasu. „U mesecima terora u ovom pograničnom selu, većinsko hrvatsko stanovništvo moralo je da nosi bele trake oko ruke, mučeno je i prebijano, primoravano na rad i sakupljanje leševa sunarodnika. Neki su odvedeni u koncentracione logore u Srbiji“, podsetile su Žene u crnom.