Posle "Srebrenice" na udaru i "Lovas" 1Foto: Fonet/Božidar Petrović

Direktna posledica prošlonedeljne odluke Apelacionog suda u Beogradu da odbaci optužnicu za zločin u Srebrenici, kada je u julu 1995. u hangaru Kravice ubijeno 1.313 bošnjačkih civila, jer u vreme podizanja optužnice nije postojao ovlašćeni tužilac, odnosno nije bio izabran novi tužilac za ratne zločine, niti je bio određen vršilac funkcije Tužioca za ratne zločine, jeste to što u Višem sudu u Beogradu nije održan glavni pretres u predmetu „Lovas“.

Milan Devčić i još devet optuženih terete se da su, kao pripadnici JNA, formacije „Dušan Silni“ i lokalne vlasti, tokom oktobra i novembra 1991. godine u Lovasu (Hrvatska) lišili života 44 civila hrvatske nacionalnosti. Iznošenje završnih reči počelo je u martu 2017.

Naime, branioci optuženih su na suđenju u ponedeljak, 17. jula, naveli su da su se tokom trajanja postupka, u periodu od odlaska u penziju bivšeg tužioca Vladimira Vukčevića 1. januara 2016, pa sve do stupanja na funkciju nove tužiteljke Snežane Stanojković 31. maja 2017, održavali glavni pretresi bez ovlašćenog tužioca za ratne zločine.

Takođe, branioci optuženih su istakli da je u tom periodu Tužilaštvo za ratne zločine dva puta preciziralo optužnicu, te da nema uslova da se glavni pretres nastavi. Oni su ovakav stav upravo zasnovali na nedavnoj odluci Apelacionog suda kojom je odbačena optužnica u predmetu Srebrenica.

Kako je za Danas izjavila Marina Kljaić iz Fonda za humanitarno pravo (FHP), koja je u svojstvu punomoćnice oštećenih prisustvovala glavnom pretresu u ponedeljak, postupajući zamenik tužioca smatrao je da postoje uslovi za nastavak glavnog pretresa, jer je tokom čitavog postupka postojao ovlašćeni tužilac.

– Objasnio je da je, iako nije bilo tužioca za ratne zločine, postojao republički javni tužilac, pa imajući u vidu hijerarhiju u radu tužilaštava, glavni pretresi su se mogli nesmetano održavati. Ipak, sud je odlučio da se, imajući u vidu navedenu odluku Apelacionog suda, glavni pretres ne održi, i da se spisi predmeta dostave Tužilaštvu za ratne zločine na dalje postupanje, objašnjava Kljaić za naš list i naglašava da je sada pitanje šta će se desiti i sa nastavkom suđenja u predmetu „Trnje“, koje treba da bude održano 26. jula. U tom predmetu, Pavle Gavrilović i Rajko Kozlina terete se da su, kao pripadnici Vojske Jugoslavije, 25. marta 1999. u selu Trnje (Suva Reka, Kosovo) ubili 27 civila albanske nacionalnosti.

Iz FHP-a ističu da zbog odluke Apelacionog suda sada sve radnje koje su u postupcima za ratne zločine preduzimali zamenici tužilaca u periodu od penzionisanja Vukčevića do izbora Stanojković mogu biti osporeni, što bi dovelo do dodatnog usporavanja procesa suđenja za ratne zločine pred domaćim pravosuđem, a neki predmeti poput Lovasa, Ovčare ili Ćuške već traju između sedam i 13 godina. FHP za to optužuje republičku javnu tužiteljku Zagorku Dolovac, jer nije postavila vršioca funkcije tužioca za ratne zločine, iako je to izričito propisano Zakonom o javnom tužilaštvu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari