Premijerka ne zna ništa o odgovornosti Srbije za ratne zločine

Ona samo izgovara ono što su prihvaćena i dominantna mišljenja u društvu, kako se ne bi previše eksponirala političkim temama. Volela bih da je vidim 11. jula u Potočarima, da razgovara sa žrtvama, da obiđe mesta stradanja i memorijalni centar – ocenjuje za Danas Anita Mitić, direktorka Inicijative mladih za ljudska prava, u osvrtu na nedavnu izjavu premijerke Ane Brnabić o tome da se u Srebrenici nije dogodio genocid.

Na pitanje kako vidi ishod situacije u kojoj je za predsednicu Vlade postavljena ličnost od koje značajan deo javnosti nije očekivao ovakvo ponašanje, Anita Mitić kaže da se to dešava kada za premijerku postavite ličnost koja nije političarka, već menadžerka.

– Mislim da je za premijerku važnije da bude sjajna političarka, koja razume politiku, jasna joj je težina izgovorene javne reči i vodi se vrednostima, nego da bude efikasna i organizovana, napominje sagovornica našeg lista i dodaje da Srbija i njeni lideri moraju da shvate da ne možemo da se pretvaramo da na ovim prostorima nije stradalo preko 100.000 ljudi i da Beograd nije odgovoran ni za šta – ističe Mitić.

Govoreći o Danu Republike Srpske, koji, prema njenim rečima, i ne treba da se obeležava, jer „nema šta da se slavi“, Mitić kaže da je to samo insistiranje na guranju prsta u oko Sarajevu i pretnja po mir.

– Mislim da najstrašnija vest koja je došla i Banjaluke tog dana jeste i vest o „vojnicima“ Srbske časti, čije je sedište upravo u Srbiji. To je opasno, napominje naša sagovornica.

Upitana kako komentariše to što državni vrh Srbije ipak nije bio tog dana u RS, Mitić kaže da njihove izjave pokazuju da je „njihovo srce bilo tamo“, odnosno da to nisu učinili zato što bi to loše izgledalo spolja – preko granica Balkana, a ne zato što nisu tamo želeli da budu.

Na pitanje o tome što Vučićevu politiku prema Kosovu napadaju najkonzervativniji i najnacionalističkiji pripadnici društva, poput mitropolita Amfilohija, Mitić napominje da naspram rešenja kosovskog problema nije samo najradikalnija desnica.

– Ceo spektar se nalazi naspram konstruktivnog dijaloga zasnovanog na realnosti. Od potpune bezidejnosti do predlaganja vojnog rešenja. Mislim da jeste pohvalno što postoji bar deklarativna Vučićeva volja da se problem Kosova reši na miran način i da su sada već svi svesni da će kosovski čvor morati da se preseče. Međutim, plašim se da će mnogim generacijama u Srbiji ostati uskraćena pravo na istinu o tome šta se na Kosovu dogodilo i šta nas je dovelo u ovo stanje. I dok se ne pojavi političar koji je spreman i dovoljno hrabar da otvori temu suočavanja sa počinjenim zločinima, svaki pokušaj da se problem reši završiće se neuspehom. To se odnosi i na Vučićevu zamisao da partnere za dijalog o Kosovu traži u Crkvi, takozvanoj „nacionalnoj inteligenciji“, ratnohuškačkim političarima poput Vulina i Dodika – svima osim jedinim pravim sagovornicima, građanima Kosova, i Albancima i Srbima, smatra Anita Mitić.

Kafkijanski proces

– Kada premijer države i najmoćniji čovek u zemlji izađe na najgledaniju televiziju i kaže da ste prekršili Zakon o javnom redu i miru i da ćete za to odgovarati, onda i nije neobično da nekoliko meseci kasnije protiv vas pokrenu postupak za narušavanje javnog reda i mira, a odbace vašu tužbu zbog prebijanja od strane SNS aktivista. Sve deluje kao da je već dogovoreno, presuđeno i odlučeno. Bez da smo se mi išta pitali. Glavni lik Kafkinog Procesa, Jozef sedi ispred kancelarije i čeka da mu presude iza nekih zatvorenih vrata, a da ne zna ni za šta je kriv. On je potpuno zbunjen i bespomoćan. Kada smo mi odlazili na prvo ročište u Inđiju, osećali smo se da je to već sve negde iza nekih zatvorenih vrata dogovoreno. I strašan je osećaj da o vašem životu odlučuju iza zatvorenih vrata, a ne demokratske i nezavisne institucije, opisuje Mitić proces koji se vodi protiv aktivista Inicijative zbog napada na njih i incidenta u Beškoj na tribini na kojoj je glavna ličnost bio ratno zločinački osuđenik.