Presuda

Optuženi su za zločin u selu Trnje na Kosovu, kada je ubijen najmanje 31 albanski civil, među kojima su sedmoro dece i jedna trudnica.

Taj prosedi čovek u majici sa likom jednog od najvećih zločinaca, koji se u Srbiji (nažalost) i dalje smatra najvećim herojem, radosno se pozdravljao sa Božidarom Delićem, srpskim generalom u penziji, koji je, takođe, došao da podrži nekadašnje saborce, s obzirom na to da im je bio komandant.

Ostaje nejasno zašto Delić nije optužen ni za jedan zločin koji je počinjen u zoni odgovornosti njegove brigade – a po podacima Fonda za humanitarno pravo, ubijeno je nešto više od 2.100 albanskih civila – već je u toku postupka protiv Kozline i Gavrilovića pozvan samo da svedoči. Pogotovo ako se uzme u obzir da je Delić pred Haškim tribunalom svedočio da je on odgovoran za sve što se dešavalo u zoni odgovornosti njegove brigade.

Pojavilo se tu još momaka kao podrška Gavriloviću i Kozlini. Jedan od njih bio je obučen od glave do pete u neku vojničku uniformu. Valjda se „tako“ iskazuje patriotizam i ljubav prema otadžbini. Požalio im se Delić da mu „nije dobro ovih dana“, uhvativši se malo za vrat.

Došlo je nekih 10-15 pajtaša Gavrilovića i Kozline, nas nekoliko predstavnika medija (onih „izdajnika srpskog naroda“), te predstavnika Fonda za humanitarno pravo („stranih plaćenika“) i porodica žrtava. Sve u svemu, skupilo nas se poprilično, i svi smo se „nagurali“ u sudnicu 4, jednu od najmanjih sudnica Specijalnog suda. Presudu je sutkinja Mirjana Ilić čitala skoro dva i po sata, a u nekim momentima daška vazduha nije bilo, iako je poneki prozor bio otvoren. Obezbeđenje je malo držalo promaju otvarajući vrata sudnice.

Kozlina je dobio 15 godina zatvora, Gavrilović je oslobođen. Nije bilo skoro nikakvih reakcija ni optuženih ni publike, sem nekoliko uzdaha neverice kod saboraca sada već jednog osuđenika i jednog slobodnog čoveka.

Nekako je sve splasnulo kod podržavaoca Kozline i Gavrilovića dok je sutkinja Ilić čitala i čitala presudu. Delić je u nekoliko navrata sklopio oči – da li od dosade ili vrućine – ne znam da li je uspeo da išta spavne. Jedan lik ispred njega vrteo je brojanicu, dok je onom u uniformi bilo vidno toplo.

Po optužnici, Gavrilović je izdao naređenje starešinama, među kojima je bio i Kozlina, da se izvrši napad na Trnje, rečima da tu niko ne sme da ostane živ. Međutim, sudsko veće je „našlo“ da njegovo naređenje nije izvršeno, jer je u selu ostalo živih civila (?!), te ga je oslobodilo optužbi. Kozlina je osuđen da je odgovoran za ubistvo 15 civila i mučenja dva.

Reče na kraju sutkinja Ilić da sud „nema za šta da se stidi“ izricanjem ove presude. Ako zaista tako misli, onda je Kozlina za ovako gnusan zločin trebao da dobije znatno veću kaznu, a Gavrilović da ne bude oslobođen.