Presuda Milanu Dragišiću 1. jula

Podsetimo, Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je prvostepenu presudu Dragišiću po kojoj je osuđen na četiri godine zatvora za ubistvo jednog i pokušaj ubistva dva bošnjačka civila 20. septembra 1992. godine u Bosanskom Petrovcu, pa je suđenje počelo ispočetka.

U prvostepenoj presudi se navodi da je Dragišić usmrtio Asima Kavaza, pokušao da ubije njegovog sina Muhameda, kao i da je potom pokušao da liši života i Asmira Lemeša.

Oslobođen je optužbi za ubistvo dva bošnjačka civila – Safeta Terzića i Eldina Zajkića, kao i pokušaj ubistva Šaćira Hujića.

Na današnje suđenje nije došao svedok Nenad Dragišić, inače rođak optuženog Milana Dragišića, a u pisanoj izjavi koju je dostavio sudskom veću rekao je da nije u mogućnosti da pristupi na glavni pretres, kao i da ostaje pri izjavi koju je dao 2018. godine.

Postupajući tužilac u ovom predmetu, Mioljub Vitorović, rekao je da ostaje pri završnim rečima iz prethodnog postupka, koje je izneo u aprilu prošle godine.

I odbrana Dragišića je ostala pri većini izrečenog tada, s tim što je njegov branilac Tomislav Višnjič sada ukazao na različite izjave nekih svedoka u vezi sa dešavanjima tog 20. septembra 1992. godine.

Što se tiče olakšavajućih okolnosti za njegovog klijenta od donošenja prethodne presude, Višnjić je naglasio da optuženi ima, između ostalog, posledice zdravstveno-porodične prirode.

Dragišić je izjavio da ne može da vrati život i vreme, navodeći da i dalje ne može da se seti šta se sve izdešavalo tog dana.

Nakon toga, reagovao je tužilac Vitorović, rekavši da je u ovom predmetu najvažniji odnos okrivljenog prema oštećenom Muhamedu Kavazu, jer, prema mišljnju Vitorovića, Dragišić nije izrazio kajanje što mu je ubio oca.

Vitorović je dodao i to da Dragišić ni sada ne može da uputi izvinjenje.

Branilac Višnjić je na to reako da tužilac iznosi svoj lični stav kako kajanje treba da izgleda, da bi potom Dragišić sudskom veću kazao da je “samo jedan slučajni metak okrznuo” Muhameda Kavaza, odnosno da nije tačno da je imao teške povrede.

“Sa ovom pameću koju imam, ja se kajem”, naglasio je optuženi Dragišić pred sudskim većem.

Inače, na prethodnom ročištu održanom u februaru ove godine, Dragišić je isto rekao da se ničega ne seća, ali da veruje svedocima koji su u prethodnom postupku izjavili da je ubio Asima Kavaza.

Međutim, negirao da je pokušao da ubije njegovog sina Muhameda.

Po optužnici Tužilaštva za ratne zločine, Dragišič je, nakon saznanja da mu je poginuo brat, ispred svoje kuće automatskim oružjem ubio svog prvog komšiju Asima Kavaza.

Potom je pucao na Asimovog sina Muhameda koji je pritrčao ocu.

Iako ranjen, Muhamed je uspeo da pobegne.

Dragišić je, prema optužnici, nastavio dalje niz ulicu JNA kada je uočio Asmira Lemeša, na koga je otvorio vatru, ali je Lemeš uspeo da pobegne nepovređen.

Dragišić je zatim došao do kuće Šaćira Hujića, koji mu se, zbog toga što je čuo pucnjavu obratio: „Šta je bilo, da nije ko upao u Petrovac?“, da bi mu Dragišić odgovorio: „Šta me pitaš? U mene je brat poginuo, a ti pitaš šta je bilo”, a potom u njegovom pravcu ispalio više metaka.

Kako je Hujić pobegao u kuću, zadobio je povredu ruke.

U optužnici se zatim navodi da se Dragišić, u popodnevnim časovima istog dana, kolima dovezao do starog hotela „Grmeč“ u centru Bosanskog Petrovca, gde je automatskim oružjem ubio Safeta Terzića i Eldina Zajkića, dok su sekli drva.

Danas je nastavljeno suđenje i Nebojši Stojanoviću, ispitivanjem sudskih veštaka dr Zorana Stankovića i balističara Milana Kuljagića.

Po optužnici, Stojanović se tereti da je početkom maja 1992. godine u večernjim časovima u mestu Kožuhe (Opština Doboj, BiH), kao pripadnik dobrovoljačke jedinice pri srpskim oružanim formacijama, prethodno zarobljenog pripadnika HVO Ivana Sivrića izveo iz kruga fabrike „Energoinvest“ gde je bio zatvoren i odveo na lokalitet Djelovačke Bare u blizini reke Bosne, gde ga je, u ranije iskopanoj raci, ubio pucajući mu iz pištolja dva puta u glavu.

Dr Stanković je na današnjem glavnom pretresu, između ostalog, rekao da se na lobanji Sivrića nalaze dve prostrelne rane zadobijene vatrenim oružijem, ali da uzrok smrti nije moguće utvrditi zbog stanja posmrtnih ostataka, jer se radi o skeletu žrtve.

Stanković je naglasio da je smrt bila nasilna, ali i da nije moguće precizirati kalibar oružja.

Kuljagić je napomenuo da nije bilo nikakvih tragova na licu mesta koji bi ukazivali na to koje je vatreno oružje korišćeno, zbog čega se isto ne može utvrditi.

Odbrana Stojanovića imala je nekoliko pitanja za sudske veštake, s obzirom na to da se, kako su i predočili, izjave nekih svedoka u istrazi ne poklapaju sa onim što su Stanković i Kuljagić utvrdili.

Predsednica veća, Vera Vukotić, odbrani je objasnila da će sud odlučivati o izjavama svedoka.

Podsetimo, optuženi Stojanović u celosti negira optužbe. On je tokom ranijeg ispitivanja, između ostalog, rekao da je u kritičnom periodu bio u mestu Kožuhe, gde je bilo i ratnih zarobljenika, pripadnika HVO, te da je video kada su dovezeni, njih sedam do devet.

Naveo je da Ivana Sivrića nije lično poznavao, da nikada nije kontaktirao sa zarobljenim pripadnicima HVO i smatra da je došlo do zamene identiteta, jer je postojala osoba koja je po fizičkim karakteristikama, a posebno po frizuri, bila slična njemu.

Naredni glavni pretres zakazan je za 14. septembar 2020. godine u 10 časova za kada je planirano ispitivanje svedoka, i to putem video-linka pošto se on nalazi u Švajcarskoj.