Presuda Željku Maričiću 7. jula

Na današnjem glavnom pretresu iznošene su završne reči. Tužilaštvo za ratne zločine tražilo je najmanje šest godina zatvora za Maričića, dok je odbrana zatražila od sudskog veća, ukoliko ga osudi, da to bude godinu dana u kućnim uslovima.

Naime, odbrana je naglasila da Maričić ima sina koji boluje od epilepsije i autističan je, kao i da mu je optuženi staralac.

Odbrana je istakla da je Maričić u vreme dela za koje se tereti bio pod uticajem alkohola, te da nije imao nameru da ikoga povredi.

Optužnica protiv Maričića je precizirana 12. juna ove godine, ali javnost o tome nije obaveštena, tako da nije poznato šta je u istoj promenjeno.

U javnosti poznatoj optužnici, Maričić se tereti da je krajem maja 1992. nakon što je vojska i milicija Srpske Republike BiH lišila slobode veći broj civila iz naselja Velagići, Pudin Han, Sanica, Krasulje, ali i još nekoliko naselja sa područja opštine Ključ i nakon što su sprovedeni u OŠ „Nikola Mačkić“ u Ključu, nečovečno postupao prema njima.

Među civilima su bili Mirsad Dervišević, Latif Salihović, Mujaga Selman, Senad Draganović, Hamdija Kumalić i Rifet Kalabić.

Kada su autobusi sa civilima krenuli prema logoru u naselju Sitnica, navodi se u optužnici, Maričić je prišao Derviševiću i nastavio da ga tuče palicom. Kada je Dervišević pokušao da se skloni pod sedište autobusa, Maričić je izvadio nož i ubo ga u leđa.

Optuženi Maričić je delimično priznao izvršenje krivičnog dela za koje se tereti, navodeći da je tukao oštećene, ali ne u tolikoj meri kako je to navedeno u optužnici. Rekao je da mu je jako mu je žao tih ljudi i da se iskreno se kaje, kao i da je to učinio isključivo zbog toga što je bio pod uticajem alkohola.