Putin još ne saopštava odluku o kandidaturi

Na pitanje o učešću Putina u kampanji 2018. godine njegov portparol Dmitrij Peskov je rekao da tema predsedničkih izbora za sada nije na dnevnom redu Kremlja.

Međutim, početkom ove godine Peskov je rekao da se nada da će Putin učestvovati na narednim predsedničkim izborima.

Ranije je Fond za civilno društvo saopštio da bi u slučaju učešća na predsedničkim izborima 2018. godine za Putina glasalo između 70 i 75 odsto birača.

Sedmog maja 2017. godine navršilo se pet godina od stupanja na dužnost predsednika Rusije Vladimira Putina u trećem mandatu. Putin je ušao u veliku politiku 1999. godine, bio je prvi zamenik i vršilac dužnosti predsednika Vlade Rusije. On je 2000. godine postao drugi predsednika Rusije, nakon Borisa Jeljcina. Tu funkciju je zauzimao dva puta zaredom, a 2008. novoizabrani predsednik Dmitrij Medvedev je potpisao ukaz o imenovanju Putina za predsednika Vlade Rusije.

Treći put Putin je postao predsednik 2012. godine, počevši svoj posao potpisivanjem takozvanih „majskih ukaza“ – širokim socijalnim programom. Treći Putinov mandat se završava u proleće 2018. godine.

Član uprave Nemačko-ruskog foruma Martin Hofman smatra da je početkom sadašnjeg Putinovog mandata otvorenost njegove politike prema Zapadu i želja za saradnjom bila mnogo veća nego što je danas.

Šef Fonda za razvoj civilnog društva Konstantin Kostin smatra da za zapadnu publiku Putin ostaje nepredvidljiv političar. Niko, navodi on, nije očekivao Minhenski govor, akcije koje se tiču zaštite interesa Rusija i uključivanje Krima u sastav Rusije, kao i spremnost da se suprotstavi svakom pritisku.

„Svi znaju da je Putin odlučan političar. Već mu je posvećeno na hiljade članaka, pročitao sam više od 20 knjiga koje su izdate na Zapadu gde istraživači pokušavaju da objasne motive ponašanja Putina. Čini mi se da je ovde zagonetka upravo u vrednostima. Žalbe zapadnih lidera na nepredvidljivost ruskog predsednika izgledaju prilično čudno. U politici, kao i u šahu, prednost je kod onog ko može bolje da razume korake konkurenata, a da se pri tome njegove akcije ne mogu odgonetnuti do kraja partije“, naglasio je on.

Eksperti su skloni da smatraju da spoljna politika i pozicija Rusija na međunarodnoj areni pod zavesom trećeg predsedničkog mandata Putina treba da odu u drugi plan i da će tako najverovatnije i biti, dok će fokus biti na unutrašnjim problemima. Preostalo vreme, kao i četvrti predsednički mandat u slučaju učešća i pobede na izborima, Putin će posvetiti promeni sistema.

U isto vreme eksperti smatraju da način uspešnog rukovođenja može da oslabi, ako ne budu preduzete reforme, prenosi Sputnjik.

Moskva se priprema za susret sa Trampom

Susret ruskog i američkog predsednika Vladimira Putina i Donalda Trampa neophodno je veoma dobro pripremiti, čime se Moskva trenutno i bavi, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, prenosi Sputnjik. Kako je rekao, susret je potreban podjednako i Amerikancima i Rusima. „Cilj susreta nije da se napravi kojekakva senzacija o kojoj se toliko pričalo, a nikako da se dogodi, već da se pruži ruka i razgovara o otvorenim pitanjima i međunarodnim problemima“, rekao je Lavrov. Prema njegovim rečima, Rusija i SAD već dugo vremena izuzetno puno utiču na međunarodnu stabilnost i bezbednost, stoga je iz susreta neophodno izvući konkretne rezultate.